U susret Međunarodnom danu borbe protiv zloupotrebe droga 26.06, Specijalna bolnica „Vita“, tradicionalno kao i prethodnih 14 godina, sprovela je istraživanje posvećeno ovom problemu. Tema istraživanja ovoga puta su bili stavovi i informisanost roditelja srednjoškolaca kako o samoj bolesti zavisnosti narkomaniji, tako i o psihoaktivnim supstancama.
Roditelji su po prirodi stvari najzainteresovaniji da deca prevaziđu rizike odrastanja kao što je zloupotreba droga. Da bi bili uspešni u tome neophodno je da budu dovoljno informisani i pravilno orjentisani po pitanju samog problema.
Ispitivanje je sprovedeno tokom maja 2024. god. na uzorku od 511 roditelja srednjoškolaca grada Novog Sada. Slično istraživanje bolnica Vita je sprovela i 2010. i 2017. godine.
Dobijeni rezultati ukazuju da je prisutna otvorenija komunikacija roditelja sa decom na ove teme, te da je tema narkomanije sve manje tabu u porodicama. Nešto preko 92 % ispitanika odgovorilo da često ili povremeno sa svojom decom razgovara o drogama. U prethodnim istraživanjivanjima taj procenat aktivne komunikacije je bio na nivou 80-85%.
Takođe, utisak o ličnoj dobroj informisanosti na temu narkomanije ima 71,2% roditelja iz uzorka, što je blizu nivoa i prethodnih istraživanja (69%)
Kada govorimo o izvorima informisanja roditelja na temu narkomanije i dalje dominiraju mediji sa 51,1% („klasični“ sa 20,2%, internet portali i društvene mreže sa 30,9%), što je ipak manji uticaj u odnosu na 2017. godinu kada su mediji bili izvor informacija na nivou 66%. Takođe, nisu zanemarljivi ni alternativni načini informisanja, gde 30,5% roditelja navodi da se informišu preko literature, predavanja, prijatelja. Navedeni dobijeni podaci govore i o zainteresovanosti roditelja za ove teme.
Sa druge strane da utisak o dobroj informisanosti roditelja nije u potpuno objektivan govore rezultati o značajnom prisustvu brojnih zabluda i predrasuda kako o samoj bolesti, tako i psihoaktivnim supstancama. Pa tako, čak 57,7% roditelja smatra da narkomanija i nije bolest nego nečiji hir, izbor, stil života ili bezobrazluk. Dobijeni rezultati su čak i nešto nepovoljniji nego 2010. i 2017. godine, kada se taj procenat kretao na nivou 50-52%.
Ovakvi stavovi po pravilu produžavaju vreme za reagovanje u rešavanju problema ili dovode do gubitka vremena u neadekvatnim pokušajima rešavanja ovog problema „na svoj način“. Ovo donekle potvrđuju i dobijeni podaci da oko 30% ispitanih roditelja ni ne bi potražilo stručnu pomoć, što je najviši procenat do sada. U tom smislu i nije „iznaneđenje“ iskustvo iz kliničke prakse Bolnice Vita da se pacijenti javljaju za stručnu pomoć prosečno posle duže od decenije trajanja problema sa zloupotrebom droge
Takođe, gotovo polovina roditelja (49,3%) podržava neopravdanu podelu na „lake i teške“ droge, što dovodi do pogrešne procene rizika i mogućih posledica određenog ponašanja kod mladih. U ranijim istraživanjima 2010. taj procenat neadekvatnih stavova je bio na nivou 56%, dok je 2017. bio nešto niži, t.j povoljniji procenat na nivou 35% roditelja koji imaju neadekvatne stavove o štetnosti pojedinih droga.
Najispravniji stav jeste da je svaka droga droga i da niko, apsolutno niko ne može garantovati da povremeno „eksperimentisanje“ neće prerasti u učestalu zloupotebu i „završiti“ se sa određenim oblikom bolesti zavisnosti. U tom smislu, bezbedan je onaj koji nije probao.
