Članovi porodice zaista retko, spontano i samostalno dolaze do zaključka šta je dovelo do problema, iako su sebi nebrojeno puta to pitanje postavili. Još ređe razumeju svoj doprinos tom razvoju. Isto tako ne razumeju koliko je „težak posao“ stvarno prekinuti sa uzimanjem droge, ali zaista prekinuti, istinski, uprkos najboljoj želji pacijenta.
Zavisnici su u našem društvu i našoj kulturi osobe koje žive u porodici i porodica o njima brine. Za razliku od nekih drugih društava i kultura gde porodica često napušta zavisnika. To je još jedan od značaja i neophodnosti uključivanja porodice u lečenja – dakle, zavisnik sa njima živi i od njih zavisi. A zavise i oni od njega. Javlja se konflikt u smislu da porodice s jedne strane ne prihvataju zavisnika i njegovu zavisnost, a s druge strane imaju potrebu da mu pomognu. Sve to menja porodične odnose, dinamiku i razvija specifičnu porodičnu atmosferu. U literaturi se takvi odnosi kod ostatka porodice nazivaju zavisnost o zavisniku.
Jedna od najvećih prepreka u lečenju jeste verovanje gotovo svih članova porodice da je samo droga krivac za sve teškoće. Tako je zavisnik oslobođen odgovornosti, ubeđen da njemu ništa ne fali, da je kompletna izgrađena ličnost i da nema potrebe da se menja.
U praksi, porodice često smatraju da je dovoljno da osoba samo apstinira od supstanci, pa da će sve biti u redu. Većina porodica smatra da su njihovi članovi zavisnici divni kada su trezni ili „čisti“, ali da ih samo droga remeti. Neretko, zavisnik je dobar svojoj porodici ako ne ide od kuće i ne troši novac na supstance. Tu se dalje postavlja pitanje funkcionalnosti u drugim životnim oblastima.
Često u lečenju i zavisnici i njihovi saradnici (porodica) ne mogu da podnesu nezavršenost procesa lečenja i trajanje samog tog „posla“, pa imaju tendenciju da traže vremenske i konkretne pokazatelje završetka lečenja kako bi se „odmorili“. Često zavisnici i njihove porodice izjavljuju rečenice poput: „Samo da se izlečim, pa će biti lakše“, „Samo da se ovo završi, pa ću ja raditi ono što sad ne mogu“, i sl.
Zadatak porodice u lečenju jeste da se i ona sama leči. Da prihvate da ukoliko žele da ostvare cilj treba i kod sebe da menjaju neke stvari. Problem u porodici nastaje, ali se u porodici i rešava.