Ono što je zajedničko za kockare i sportiste jeste želja za takmičenjem i želja za osvajanjem nagrade. Takmičenje, koje je takođe motiv nekih vrsta kockanja, je ključna komponenta socijalizacije sportiste, jer se očekuje da se sportisti takmiče protiv saigrača za poziciju u timu, kao i protiv protivnika za pobedu. Za sportiste, kockanje može biti još jedna prilika da steknu status pokazujući veću veštinu, znanje ili hrabrost od ostalih. Sportisti su, za razliku od ostatka populacije,skloniji da traže zadovoljstvo u vidu društvenog priznanja kao što su stipendije, slava, nagrade, novac i karijera. Sličan tip nagrađivanja je takođe važan za kockare, koji su, na kraju krajeva, motivisani mogućnošću da zarade. Po tom principu, kockanje za sportiste predstavlja alternativni izvor zarade.

 

Znakovi upozorenja za problematično kockanje među sportistima:

  • Preokupiranost kockanjem – stalne misli o kockanju ili obezbeđivanju novca za kockanje
  • Uznemirenost u situacijama suočavanja sa kockarskim navikama i laganje o obimu kockanja
  • Pozajmljivanje novca za kockanje
  • Izostajanje sa treninga i takmičenja zbog kockanja
  • Psihomotorni nemir ili razdražljivost kada ne kockaju
  • „Vađenje“ zbog gubitaka na kocki sa još više kockanja
  • Povećavanje iznosa kockarskog uloga kako bi se postiglo željeno uzbuđenje
  • Neuspešni pokušaji kontrolisanja, smanjivanja ili zaustavljanja kockanja
  • Prepirka s prijateljima, trenerima, značajnim osobama i porodicom u vezi sa kockarskim aktivnostima
  • Izbegavanje odgovornosti kako bi se posvetili kockarskim aktivnostima

 

Kockanje predstavlja bolest zavisnost poput alkoholizma i narkomanije i kao takva je prepoznata od strane Svetske zdravstvene organizacije. Ipak, kockanje se često tretira drugačije od ove dve zavisnosti. Društvo i profesionalni sport tretiraju ljude koji zavise od droga i alkoholizma kao bolesne, šaljući ih na razne tretmane i terapije kako bi ih osposobili za život i rad. Sa druge strane, kockari se posmatraju kao “loši” ljudi i ne tretiraju se način koji će im zaista pomoći, iako im je pomoć očajnički potreba. Poznato je  da su bivši sportisti, od svih sportista najskloniji patološkom kockanju. Kada bivši sportista više nema sportske događaje da zadovolji svoju glad za takmičenjem, oni se okreću kockanju, a najčešće sportskom klađenju. Svako ko počne da kocka rizikuje da razvije probleme, ali oni koji su po prirodi kompetitivni kao što su sportisti, moraju da obrate veću pažnju jer postoji dodatni rizik.