Deca i adolescenti mogu biti izloženi maltretiranju iz više razloga, ali kada je u pitanju nasilje usled predrasuda, nasilnici se usmeravaju na boju kože osobe, versku ili nacionalnu pripadnost, pa čak i na seksualnu orijentaciju.
Obično se ovakvo nasilje zasniva na stereotipima i predrasudama koje mladi imaju prema drugima koji se razlikuju od njih. Na primer, žrtve nasilja mogu da dožive elektronsko nasilje, verbalnu i fizičko maltretiranje, a ponekad i seksualno maltretiranje.
Nasilje uslovljeno predrasudama nastaje iz pogrešno naučenog uverenja da određene grupe ljudi zaslužuju da se prema njima postupa drugačije ili sa manje poštovanja. Kada imaju ovakve predrasude, mladi se usmeravaju na one koji su po nečemu drugačiji. Ova vrsta nasilja često je teška i može otvoriti vrata za zločine iz mržnje.
Kada roditelji ili zaposleni u školi primete kod mladih nasilničko ponašanje, važno je da se odmah pozabave ovim problemima. Jedan od načina da se to postigne je primena programa koji ne samo da podučava toleranciju prema razlikama već i edukuje mlade o tim razlikama. Eliminisanje straha i povećanje znanja, razumevanja i empatije trebalo bi da budu ciljevi programa.
Kad god se dete maltretira zbog nacionalne pripadnosti, veroispovesti ili seksualne orijentacije, trebalo bi odmah reagovati. Ne treba ignorisati maltretiranje i očekivati da će se problem rešiti sam od sebe. Prevelik je rizik da će postati još gore.