+381 (0)21 63 39 812 vita.ns.info@gmail.com

1. Šta je narkomanija?
Po definiciji SZO narkomanija je stanje periodične ili hronične intoksikacije izazvano ponovnim unošenjem droge.

2. Da li je neko narkoman iz obesti, hira ili bezobrazluka?
Narkoman je pojedinac koji ima žeju za uzimanjem supstance zbog “čarobnog efekta” koji na njega ima određena psihoaktivna supstanca.

Vremenom na takav način razvija psihičku zavisnost (želju ili žudnju za ponovnim uzimanjem droge) a zatim i fizičku zavisnost (kada droga uđe u metaboličke procese organizma tako da bi njeno odsustvo izazvalo ozbiljne simptome apstinencijane krize). To znači da narkoman nije ni bezobrazan niti bahat već ga treba smatrati bolesnim.

3. Da li neko ko jednom uzme drogu postaje zavisnik?
Ne, ali je u velikom riziku da to postane. Postoje studije koje pokazuju da se na primer nakon deset do petnaest konzumiranja heroina razvija zavisnost, a slična je situacija i sa ostalim psihoaktivnim supstancama.

4. Da li postoje teške i lake droge?
Podela na teške i lake droge ne postoji. Svaka psihoaktivna supstanca i jednom uneta u organizam izaziva ozbiljne organske promene, prvenstveno strukturne promene mozga, a takođe i ostalih organa i organskih sistema.

5. Marihuana – laka droga?
Korišćenje marihuane izaziva ozbiljne psihičke posledice koje se zajedničkim imenom nazivaju – amotivacioni sindrom.

Simptomi amotivacionog sindroma su bezvoljnost, depresivno raspoloženje, apatija, gubitak koncentracije, lošije pamćenje.

Telesne posledice korišćenja marihuane su suv kašalj, veća predispozicija za maligne bolesti pluća nego kod pušenja cigareta.

6. Kako prepoznati nekog ko koristi droge?
Pojedinci tokom trajanja problema sa psihoaktivnom supstancom značajno menjaju svoje ponašanje – postaju bezvoljni, depresivni, nezainteresovani za porodicu, dotadašnje prijatelje, školu, posao, svoje novo društvo (koje konzumira drogu) kriju od porodice.

Pri postojanju sumnje da pojedinac koristi neku psihoaktivnu supstancu treba uraditi urinski test. Ukoliko osoba izbegava da se testira sumnja je opravdana.

7. Kako motivisati zavisnika za dolazak na lečenje?
Redak je slučaj da zavisnik sam zatraži pomoć. To se dešava u situacijama kada je sam svestan svojih posledica – zdravstvenih, psihičkih, porodičnih, profesionalnih.

Najčešće je neophodno da od strane porodice bude suočen sa posledicama ili pak da mu se ponudi izbor – porodica i lečenje ili život sa supstancom.

8. Da li je moguće “samoizlečenje”?
Samostalno uspostavljanje apstinecije je možda moguće, u retkim situacijama, ali ne i samostalno izlečenje.

Lečenje narkomanije je proces koji podrazumeva uspostavljanje apstinecije ali i promenu životnog stila kao najbitniji cilj – celokupnog načina života, zavisničkih navika i zavisničkog ponašanja. To se postiže isključivo uz stručnu pomoć.

9. Koliko traje lečenje?
Ne postoji “čarobni štapić” koji će probleme nagomilane tokom godina zavisničkog života rešiti u par trenutaka.

Lečenje je dugotrajan proces koji traje najmanje godinu dana, a nekada i duže.

To je period koji je neophodan za oporavak fizioloških procesa u mozgu i za utemeljenje novih životnih navika i vrednosti.