+381 (0)21 63 39 812 vita.ns.info@gmail.com

Najnovija naučna istraživanja su unapredila naše viđenje bolesti zavisnosti. Zavisnost se sada prepoznaje kao hronična recidivantna bolest mozga koja se ispoljava kroz različita kompulsivna ponašanja. Ovo novo viđenje je unapredilo našu moć prevencije i lečenja bolesti zavisnosti.

Efekti zloupotrebe droga su ogromni i pogođeni su ljudi svih uzrasta

Pored bolesti zavisnosti, zloupotreba droga je u uskoj vezi sa nastankom brojnih zdravstvenih problema, uključujući HIV/AIDS, hepatitis B i C, kancer, kardiovaskularne bolesti i mnoge druge.

Takođe je povezana sa sve većim brojem beskućnika, kriminalom i nasiljem. Prema tome, zavisnost je štetna i skupa kako za pojedinca, tako i za društvo u celini.

Pored dobro poznatih rizika intravenskog uzimanja psihoaktivnih supstanci (prenošenje virusa HIV-a i Hepatitisa B i C putem igle i šprica), tu su i rizici koji proizilaze od intoksikacije alkoholom i drogom.

Prekomerno uzimanje alkohola i drugih droga dovodi do menjanja stanja svesti i iracionalnog razmišljanja, što kao posledicu ima povećan rizik od problematičnog ponašanja kao što je seksualni odnos bez zaštite, neželjena trudnoća i polno prenosive bolesti.

Zašto ljudi uzimaju i zloupotrebljavaju droge?

  • istraživanja su pokazala da ljudi najčešće uzimaju droge (psihoaktivne supstance) da bi se osećali bolje (npr. kako bi se osetili prijatnije, “haj” ili jednostavno drugačije)
  • ili bar dobro (npr. uzimanje droga kao pokušaj samolečenja kod ljudi koji na taj način pokušavaju da se suoče ili izađu na kraj sa teškim problemima kao što su stres, trauma ili neki od mentalnih poremećaja)

Droge značajno utiču na puteve motivacije i nagrade u mozgu i na neprirodan način dovode do osećaja manje patnje i “rešenog” problema.

Decenije istraživanja su odredile bolest zavisnosti kao bolest koja menja strukturu i funkcije mozga

Sada znamo da, iako je početna odluka da se droge koriste dobrovoljna, zavisnost od psihoaktivnih supstanci je bolest mozga koja primorava osobu da postane opsednuta jednim jedinim pitanjem: “Kako da dođe do droge i kako da je unese u sebe, uprkos sve većim i većim posledicama i po zdravlje i po sam život.”

Nauka je prošla dug put i pomogla nam da razumemo kako droge i njihova zloupotreba dovodi do promena u mozgu:

  • istraživanja su pokazala da bolest zavisnosti utiče na delove mozga koji su odgovorni za sistem nagrade, motivaciju, pamćenje i kontrolu impulsa
  • kada se ovi centri u mozgu oštete, oštećuje se i kapacitet osobe da upravlja svojom odlukom da ne uzima psihoaktivne supstance, čak i kada to znači gubitak svega što su nekada vrednovali

Zapravo, gubitak kontrole nad uzimanjem droga, tj. nemogućnost da se prestane sa uzimanjem, je kao voženja kola bez kočnica. Savremene tehnologije u medicini nam pokazuju na koji način droge menjaju mozak.

Danas možemo izmeriti nivo bolesti zavisnosti u mozgu

Ova slika predstavlja PET snimak ljudskog mozga zabeležen u nekoliko navrata nakon uzimanja kokaina.

Danas naučnici mogu tačno videti kako i gde kokain deluje na naš mozak iz minuta u minut nakon uzimanja.

Možemo videti da se nakon početnog snažnog pobuđivanja moždane aktivnosti, mozak vraća u stanje koje je manje aktivno od stanja “čistog” mozga.

Bolest zavisnost ima sličnosti sa drugim hroničnim bolestima

Sa današnjom tehnologijom snimanja rada mozga i srca, možemo videti da i zavisnost i srčane bolesti dovode do značajnih promena u funkcionisanju organa.

Zdrav organ (mozak, srce) pokazuje veću aktivnost (toplije boje), dok bolestan organ slabije funkcioniše (hladnije boje).

Osim toga, kod zavisnosti od droga, frontalni korteks, deo mozga koji je odgovoran za rasuđivanje i donošenje odluka, značajno je pod uticajem hemijskog dejstva droga.

Kao i srčane bolesti, zavisnost od PAS (psihoaktivne supstance) može se prevenirati i uspešno lečiti. Međutim, ukoliko se ne leči, efekti zavisnosti mogu trajati doživotno.

Istraživanja nam pokazuju da je zavisnost kompleksna bolest, koja nastaje pod uticajem brojnih i međusobno povezanih faktora:

  1. faktor čovek (nasleđe, razvoj)
  2. faktor sredina
  3. faktor droga

Nikada samo jedan od ovih faktora ne određuje da li će neko postati ili neće postati zavisan od PAS.

Bolest zavisnosti najčešće počinje u adolescenciji, tako da je rana prevencija od suštinskog značaja.
Zavisnost od PAS (droga) najčešće se razvija tokom adolescencije ili u ranom odraslom dobu.

Naš cilj je da utičemo na prevenciju bolesti zavisnosti još pre prvog korišćenja PAS, kako do zavisnosti ne bi ni došlo.

Najvažnije je dopreti do razmišljanja adolescenata i preneti im jasnu poruku o štetnosti uzimanja PAS koju će oni razumeti i prihvatiti.