Narkomanija je vrlo aktuelan i sve rаsprostrаnjeniji problem današnjice u svetu i kod nas. Zbog njegove štetnosti i opаsnosti, svа društvа nаstoje dа gа suzbiju, bilo preventivno ili represivno, stаlnim pronаlаženjem novih аdekvаtnih i efikаsnih metodа i sredstаvа.
Ono što je zabrinjavajuća činjenica jeste to da je narkomanija od svih sociopatoloških pojava u najtešnjoj vezi s kriminalitetom, pri čemu se za ovu vezu može reći da je etiološki uslovljena, jer gde god postoji zloupotreba droge, objektivno postoji i neki od vidova delinkventnog ponašanja.
Problem odnosa narkomanije i kriminaliteta se prvenstveno može tumačiti u kontekstu nedozvoljene proizvodnje i prometa droga.
U vezi s tim, kriminalitet narkomana se može ogledati u različitim formama delinkventnog ponašanja:
- najpre kao kriminalna radnja narkomana da bi došli do droge
- ali i kao kriminal narkomana pod uticajem droge
Dakle, ove dve pojave su u tesnoj uzročno-posledičnoj vezi, pa ako uzmemo u obzir činjenicu da su zavisnici po svim elementima posebna socijalna grupa, očekivano je da svakog narkomana zavisnost može učiniti potencijalnim delinkventom.
Međutim, postoje različiti oblici kriminalnih aktivnosti koji mogu zavisiti od više faktora:
- vrste droge koju zavisnik koristi
- stepena stečene zavisnosti
- ličnosti narkomana
U svakom slučaju, ono što se može izdvojiti i naglasiti gotovo kao pravilnost koja prati kriminalitet narkomana, a što se potvrđuje i u praksi, jeste činjenica da se izvršilac kriminalnih radnji pod uticajem droge oseća sigurnijim i manje odgovornim po pitanju posledica, posebno u slučaju onih droga koje su stimulativno-agresivne prirode (kokain, amfetamini).
Takođe i brojna istraživanja iz ove oblasti govore u prilog značajnosti ovog problema s obzirom na to da visok udeo u ukupnom kriminalu, a posebno kriminalu nasilja, imaju narkomanski prestupnici.
Često zavisnici od droga ispoljavaju antisocijalni obrazac ponašanja (agresivnost, destruktivnost, impulsivnost, prevare, obmane, krađe, fizički napadi, prostitucija itd.), a mnogi čak zadovoljavaju i kriterijume za antisocijalni poremećaj ličnosti, te tako čine narkomansku grupu od posebne kriminološke važnosti.
Njihova psihološka zavisnost, nesigurnost i nesposobnost da prihvate realnost su ključni problemi.
Ne sme se zanemariti da broj korisnika droga među mladima naglo raste, naročito kako praksa pokazuje među srednjoškolcima, pa i starijim osnovcima.
Stoga, kod izrazito mladih osoba najbitnije je preventivno delovati i pomoći im u izgradnji sopstvenih stavova prema životu ali i svim raspoloživim sredstvima uticati na formiranje odgovarajućeg sistema vrednosti, posebno u periodu adolescencije.