(istraživanje bolnice Vita iz 2016. godine na uzorku mladih od 15 do 30 godina)

Svaki drugi mlad čovek u Srbiji od 15 do 30 godina ponuđen je drogom, a čak 69,8% poznaje nekog u svom neposrednom okruženju ko je konzumira, dok skoro polovina ispitanih (46,8%) zna gde i od koga može da je nabavi. Ovi podaci ukazuju na visok nivo izloženosti mladih riziku od droga – pokazali su rezultati istraživanja Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Vita povodom 26. juna, Svetskog dana borbe protiv droge

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 400 ispitanika uzrasta od 15 do 30 godina.

Rezultati su pokazali i da je svaki četvrti mlad čovek probao drogu.

Dodatni rizik od zloupotrebe droga čine i razvijene predrasude među mladima, a to je pre svega opravdavanje podela droga na lake i teške – čak 75% ispitanih. Droga je droga i sve one sa sobom nose visoke rizike.

Slično je i sa predrasudom da se droga može uzimati povremeno i kontrolisano, što podržava čak 41,5% ispitanih.

Ovakvi pogrešni stavovi smanjuju distancu prema psihoaktivnim supstancama i na taj način se povećava rizik da se donese pogrešna odluka i proba droga – kaže Milan Vlaisavljević, direktor bolnice Vita.

Takođe, nedovoljna informisanost i pogrešni stavovi kod mladih su vidljivi i u odgovorima čak 64,2% ispitanika koji smatraju da narkomanija i nije bolest, nego nečija slabost volje ili hir.

Sa takvim stavom se teže prepoznaje problem, izbegava se stručna pomoć i samim tim se reaguje sa zakašnjenjem, neretko i posle 10-11 godina. Tako se izgubi dragoceno vreme u pokušajima jačanja volje i samolečenja, a zapravo problem postaje sve veći i veći.

Narkomanija je bolest koja se leči jasno strukturiranim programom lečenja, tokom dužeg vremenskog perioda.

Istraživanje je pokazalo i to da se mladi o zloupotrebi droga i narkomaniji najviše informišu preko interneta – 35%, zatim u školi 17,7%, od drugara 16,3%, u porodici 15,6% i putem ostalih medija 13,7%.

Što se tiče zastupljenosti droga, marihuana je ubedljivo najzastupljenija, zatim sledi ekstazi, potom spid, kokain, pa heroin i ostale droge.

 

Muškarci su u mnogo većem riziku od droge

Istraživanje je pokazalo da su momci mnogo izloženiji riziku od droge od devojaka, obzirom da čak 80% njih u svom neposrednom okruženju ima nekoga ko konzumira drogu, za razliku od 60% devojaka.

Muškarci su i u znatno većoj meri ponuđeni drogom – 60%, a devojke 39% i imaju veće iskustvo sa drogom – 34,3% je probalo, a devojaka upola manje (17,1%).

Otežavajuće okolnosti za mlade muškarce su i razvijene predrasude da postoje lake i teške droge 80% (71% devojaka), kao i to da se droga može uzimati kontrolisano, kada čovek želi – 50%, za razliku od 33,2% devojaka.

Ove rezultate potvrđuje i klinička praksa bolnice Vita, gde je odnos muškaraca i žena koji se leče 7:1.

  • 69.8% mladih poznaje nekog u svom neposrednom okruženju ko konzumira drogu 69.8% 69.8%
  • od tog procenta 79.6% je muških 79.6% 79.6%
  • a ženskih je 59.8% 59.8% 59.8%
  • 49.5% mladih je bilo ponuđeno nekom od droga 49.5% 49.5%
  • od tog procenta 60.2% je muških 60.2% 60.2%
  • a ženskih je 38.7% 38.7% 38.7%
  • 25.8% mladih je imalo iskustvo sa nekom od droga 25.8% 25.8%
  • od tog procenta 34.3% je muških 34.3% 34.3%
  • a ženskih je 17.1% 17.1% 17.1%
  • 46.8% mladih zna gde i od koga se može nabaviti droga 46.8% 46.8%
  • od tog procenta 53.7% je muških 53.7% 53.7%
  • a ženskih je 39.7% 39.7% 39.7%
  • 75.3% mladih gaji predrasudu da postoje teške i lake droge 75.3% 75.3%
  • od tog procenta 80% je muških 80% 80%
  • a ženskih je 70.9% 70.9% 70.9%
  • 64.2% mladih gaji predrasudu da je narkomanija lični izbor (hir), a ne bolest 64.2% 64.2%
  • od tog procenta 64.7% je muških 64.7% 64.7%
  • a ženskih je 63.8% 63.8% 63.8%

Izvori informisanja mladih

%

TV/ostali mediji

%

porodica

%

drugari

%

škola

%

internet

%

ne zanima ih

Što se tiče podele na polove, o narkomaniji se mlade žene najviše informišu preko interneta – 35.2%, a muški 35.4%, preko drugara 15.4% ženskih, a 17.5% muških, od porodice 14.6% ženskih, a 16.7% muških, putem TV-a i drugih medija 14.1% ženskih, a muških 12.7%, u školi 19% ženskih i 16.4% muških.