+381 (0)21 63 39 812 bolnica.vita@gmail.com

(komparativno istraživanje roditelja školske dece uzrasta od 12 do 19 godina u Srbiji, Crnoj Gori i BiH iz 2010. godine)

Komparativno istraživanje o informisanosti i stavovima roditelja o narkomaniji, koje je sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti “Vita” tokom oktobra i novembra 2010. godine na uzorku od 810 roditelja školske dece uzrasta od 12 do 19 godina na teritoriji Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, potvrdilo je da su brojna pogrešno ukorenjena verovanja o ovom problemu i dalje prisutna u značajnoj meri.

Dostupnost droge u savremenom društvu najveći je generator širenja narkomanije, a najrizičnija uzrasna grupa su tinejdžeri od 12 do 17 godina, kada se i dešava više od 2/3 prvih kontakata sa drogom. U tom periodu posebno je izražena radoznalost da se probaju i istraže nova iskustva, kao i potreba da se bude prihvaćen u društvu, što detetu povećava rizik od pogrešnog izbora. Zato je od presudnog značaja njihova pravovremena informisanost i pripremljenost. Roditelji su ti koji bi trebali biti najzainteresovaniji da tako i bude.

Prema rečima Milana Vlaisavljevića, autora projekta i direktora bolnice “Vita”, dobijeni rezultati pozivaju na oprez i odlučnije angažovanje celokupnog društva jer postojeći rizici negativnih trendova širenja problema nisu umanjeni.

Dobar početak mogli bi biti rezultati koji ukazuju da je narkomanija sve manje tabu tema u porodicama i da raste svest o narkomaniji kao opštem riziku odrastanja u savremenom društvu.

Istraživanje bolnice “Vita” pokazalo je:

  • da čak 69% ispitanih roditelja u Srbiji smatra da je dovoljno informisano o problemu narkomanije, što ujedno govori i o nivou zainteresovanosti za ovu temu
  • ispitani roditelji u 67% slučajeva uspevaju da prepoznaju jasne pokazatelje zloupotrebe droga

U skladu sa tim, ohrabruje i podatak da narkomanija više nije tabu tema u većini porodica u Srbiji, što potvrđuje podatak:

  • da 86% roditelja sa svojim tinejdžerima ima aktivnu komunikaciju na ovu temu
  • dobra vest je i da bi 79% roditelja potražilo stručnu pomoć u slučaju da primete problem kod deteta

Oprez je prisutan i u činjenici da bi 80% ispitanih roditelja branilo svom detetu kontakt sa nekim ko zloupotrebljava droge.

Što se tiče relevantnosti informacija koje roditelji poseduju, istraživanje pokazuje da su kod roditelja i dalje u velikoj meri prisutne neke od osnovnih predrasuda o narkomaniji.

Na to prvenstveno ukazuje rezultat da tek 57% smatra da se problem ne dešava samo nekom drugom, tj. da nisu potrebne neke posebne predispozicije da bi se problem narkomanije pojavio.

Svaki drugi roditelj (50%) smatra da narkomanija uopšte i nije bolest, nego problem slabe volje, nečijeg izbora, razmaženosti i hira.

Posledice ovakvog stava u slučaju pojave problema najčešće jeste neadekvatan pristup rešavanju problema, što dovodi do gubitka vremena i brojnih bezuspešnih pokušaja lečenja – objašnjava Vlaisavljević.

Zatim, svega 44% onih koji ne prave razliku između „lakih i teških“ droga, tj. onih koji su svesni da svaka droga izaziva zavisnost.

Nejasan stav po ovom pitanju ili opravdavanje takvih podela u praksi roditelje najčešće čini podložnijim manipulacijama i „gledanjem kroz prste“, što može da značajno poveća rizik od razvoja problema.

Među tipične predrasude spada i razmišljanje da je narkomanija neizlečiva. Istraživanje “Vite” pokazuje da samo 44% roditelja u Srbiji smatra da je narkomanija izlečiva. Predrasude na ovom nivou produžavaju momenat odluke onima kojima se problem desio da krenu sa lečenjem, a kasnije otežava i resocijalizaciju, ako društvo ne prihvata, tj. ne veruje u mogućnost nečijeg povratka u normalne životne tokove.

Takođe, informacije koje roditelji poseduju im neće pomoći u značajnijoj meri da prepoznaju neke od osnovnih pribora za zloupotrebu marihuane (svega 27% prepoznaje) i heroina (svega 19%).

Zastupljenost ispravnog stava roditelja u regionu da je narkomanija bolest

%

Crna Gora

%

Srbija

%

BiH

Zastupljenost ispravnog stava roditelja u regionu da je narkomanija izlečiva

%

BiH

%

Srbija

%

Crna Gora

Zastupljenost ispravnog stava roditelja u regionu da ne postoje “lake” i “teške” droge jer sve vode u zavisnost

%

BiH

%

Crna Gora

%

Srbija

Zastupljenost ispravnog stava roditelja u regionu da narkomanija može svakom da se desi

%

Srbija

%

BiH

%

Crna Gora

Što se tiče izvora informisanja, roditelji se ubedljivo najviše informišu o narkomaniji putem medija (52%), a 23% njih izvor informacija nalazi među prijateljima. Iznenađuje veoma nizak procenat informisanja od strane lekara, svega u 11% slučajeva i škole, svega 3%.

 

Situacija u regionu

Prema istraživanju bolnice “Vita”, roditelji iz Srbije i Crne Gore značajno su više zainteresovani za problem narkomanije (Srbija 69%, Crna Gora 74%) u odnosu na roditelje iz Bosne i Hercegovine (55%).

Opšta zainteresovanost za problem direktno utiče i na nivo informisanosti, pa tako ne iznenađuje podatak da je nivo informisanosti ispitanih roditelja u Bosni i Hercegovini u određenoj meri niži u odnosu na ispitanike iz Srbije i Crne Gore.

U tom pogledu najdrastičnija odstupanja roditelja iz BiH primećena su u slabijem prepoznavanju pokazatelja zloupotrebe droge, kao i kroz podatak da velika većina smatra da je narkomanija neizlečiva.

Istraživanje je pokazalo da roditelji u Crnoj Gori najmanje doživljavaju narkomaniju kao bolest (samo 44%), a više kao slabost volje, razmaženost ili hir. Istovremeno, roditelji u Crnoj Gori imaju najrazvijeniju svest o tome da narkomanija može svakom da se desi (67%), dok su rezultati u Srbiji i BiH dosta niži (57 i 58 odsto). Kada je Srbija u pitanju, nisu primećena značajnija odstupanja u odnosu na okruženje.

Utisak je da bi zdravstveni i obrazovni sistem trebalo više da se nametnu i imaju značajniju ulogu u prenošenju osnovnih i relevantnih informacija o problemu narkomanije (više od postojećih 8 i 4 odsto). Svakako, zanačajna je i podrška medija, koji su se u istraživanju pokazali kao najsnažniji kanal za prenos informacija o narkomaniji.

 

Nivoi prepoznavanja najčešćih problema vezanih za narkomaniju i ispravnog postupanja kod roditelja u regionu

Nivo prepoznavanja 3 pokazatelja da se neko drogira

%

BiH

%

Srbija

%

Crna Gora

Nivo prepoznavanja osnovnog “pribora” za zloupotrebu marihuane

%

Srbija

%

BiH

%

Crna Gora

Nivo prepoznavanja osnovnog “pribora” za zloupotrebu heroina

%

Srbija

%

Crna Gora

%

BiH