Informisanost i stavovi roditelja o narkomaniji

(komparativno istraživanje roditelja školske dece uzrasta od 12 do 19 godina u Srbiji, Crnoj Gori i BiH iz 2010. godine)

Komparativno istraživanje o informisanosti i stavovima roditelja o narkomaniji, koje je sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Vita“ tokom oktobra i novembra 2010. godine na uzorku od 810 roditelja školske dece uzrasta od 12 do 19 godina na teritoriji Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, potvrdilo je da su brojna pogrešno ukorenjena verovanja o ovom problemu i dalje prisutna u značajnoj meri.

Dostupnost droge u savremenom društvu najveći je generator širenja narkomanije, a najrizičnija uzrasna grupa su tinejdžeri od 12 do 17 godina, kada se i dešava više od 2/3 prvih kontakata sa drogom. U tom periodu posebno je izražena radoznalost da se probaju i istraže nova iskustva, kao i potreba da se bude prihvaćen u društvu, što detetu povećava rizik od pogrešnog izbora. Zato je od presudnog značaja njihova pravovremena informisanost i pripremljenost. Roditelji su ti koji bi trebali biti najzainteresovaniji da tako i bude.

Prema rečima Milana Vlaisavljevića, autora projekta i direktora bolnice „Vita“, dobijeni rezultati pozivaju na oprez i odlučnije angažovanje celokupnog društva jer postojeći rizici negativnih trendova širenja problema nisu umanjeni.

Dobar početak mogli bi biti rezultati koji ukazuju da je narkomanija sve manje tabu tema u porodicama i da raste svest o narkomaniji kao opštem riziku odrastanja u savremenom društvu.

Istraživanje bolnice „Vita“ pokazalo je:

• da čak 69% ispitanih roditelja u Srbiji smatra da je dovoljno informisano o problemu narkomanije, što ujedno govori i o nivou zainteresovanosti za ovu temu
• ispitani roditelji u 67% slučajeva uspevaju da prepoznaju jasne pokazatelje zloupotrebe droga

U skladu sa tim, ohrabruje i podatak da narkomanija više nije tabu tema u većini porodica u Srbiji, što potvrđuje podatak:

• da 86% roditelja sa svojim tinejdžerima ima aktivnu komunikaciju na ovu temu
• dobra vest je i da bi 79% roditelja potražilo stručnu pomoć u slučaju da primete problem kod deteta

Oprez je prisutan i u činjenici da bi 80% ispitanih roditelja branilo svom detetu kontakt sa nekim ko zloupotrebljava droge.

Što se tiče relevantnosti informacija koje roditelji poseduju, istraživanje pokazuje da su kod roditelja i dalje u velikoj meri prisutne neke od osnovnih predrasuda o narkomaniji.

Na to prvenstveno ukazuje rezultat da tek 57% smatra da se problem ne dešava samo nekom drugom, tj. da nisu potrebne neke posebne predispozicije da bi se problem narkomanije pojavio.

Svaki drugi roditelj (50%) smatra da narkomanija uopšte i nije bolest, nego problem slabe volje, nečijeg izbora, razmaženosti i hira.

Posledice ovakvog stava u slučaju pojave problema najčešće jeste neadekvatan pristup rešavanju problema, što dovodi do gubitka vremena i brojnih bezuspešnih pokušaja lečenja – objašnjava Vlaisavljević.

Zatim, svega 44% onih koji ne prave razliku između „lakih i teških“ droga, tj. onih koji su svesni da svaka droga izaziva zavisnost.

Nejasan stav po ovom pitanju ili opravdavanje takvih podela u praksi roditelje najčešće čini podložnijim manipulacijama i „gledanjem kroz prste“, što može da značajno poveća rizik od razvoja problema.

Među tipične predrasude spada i razmišljanje da je narkomanija neizlečiva. Istraživanje „Vite“ pokazuje da samo 44% roditelja u Srbiji smatra da je narkomanija izlečiva. Predrasude na ovom nivou produžavaju momenat odluke onima kojima se problem desio da krenu sa lečenjem, a kasnije otežava i resocijalizaciju, ako društvo ne prihvata, tj. ne veruje u mogućnost nečijeg povratka u normalne životne tokove.

Takođe, informacije koje roditelji poseduju im neće pomoći u značajnijoj meri da prepoznaju neke od osnovnih pribora za zloupotrebu marihuane (svega 27% prepoznaje) i heroina (svega 19%).

Zastupljenost ispravnog stava roditelja u regionu da je narkomanija bolest