Dostupnost droge u regionu i informisanost i stavovi mladih

(komparativno istraživanje u Srbiji, BiH i Crnoj Gori na uzorku mladih od 15 do 30 godina iz 2012. godine)

Većina mladih u regionu je u riziku da pod uticajem svog neposrednog okruženja proba drogu. Pri tome čak 75,7% mladih u Crnoj Gori poznaje nekoga u svom neposrednom okruženju ko konzumira drogu, 59,9% mladih u Srbiji i njih 57,6% u Bosni i Hercegovini – pokazuju rezultati komparativnog istraživanja „Dostupnost droge u regionu i informisanost i stavovi mladih o narkomaniji“, koje je sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Vita“.

Istraživanje je sprovedeno tokom novembra 2012. godine na uzorku od 1.893 mladih od 15 do 30 godina iz Srbije, BiH i Crne Gore.

Dostupnost droge je jedan od vodećih faktora rizika širenja narkomanije, što potvrđuju i podaci da je 61,9% mladih u Crnoj Gori direktno ponuđeno nekom od droga, 55,7% njih u Srbiji i 46% u BiH.

Iskustvo sa drogom je imalo 23,5% ispitanih mladih u Srbiji, 21,3% u BiH i 25,7% u Crnoj Gori.

Što se tiče rezultata u Srbiji, istraživanje je pokazalo da su mladi u Beogradu u najvećoj meri izloženi narkoticima jer je 69,6% ispitanih potvrdilo da je direktno ponuđeno sa nekom od droga, što je za čak 14% više od proseka za Srbiju.

Najveći broj onih koji su imali iskustva sa drogom dolazi iz Kruševca, čak 36% i takođe Beograda, 32%. Na trećem mestu po broju ispitanika koji su probali drogu, od osam gradova u Srbiji obuhvaćenih istraživanjem (Beograd, Novi Sad, Niš, Kruševac, Zrenjanin, Subotica, Sombor, Ruma) se nalazi Subotica, 27%.

Istraživanje bolnice Vita nadalje pokazuje da među mladima i dalje dominiraju tipične zablude, kao naprimer podela droga na „lake i teške“ koju odobrava 59,8% mladih u Srbiji, čak 77,6% u BiH i 51% u Crnoj Gori.

Dok zabludu da se droga može uzimati kontrolisano i u specijalnim prilikama ima 32,3% ispitanih mladih u Srbiji, 42,4% u BiH i čak 43,3% u Crnoj Gori.

Ovakvi stavovi ukazuju na nedovoljnu kritičnost i distancu prema tzv. „lakim drogama“ što povećava rizik od njihove zloupotrebe.

U Srbiji najveća odstupanja u rezultatima po pitanju odobravanja podele na „lake i teške“ droge imamo u Zrenjaninu, 71,6% i Beogradu, 70%, dok je zabluda o mogućem kontrolisanom uzimanju droge najizraženija u odgovorima mladih u Beogradu 48,6% i Kruševcu, 44%.

Donekle ohrabruju rezultati onih koji narkomaniju prihvataju kao izlečivu bolest (Srbija 66,6%, BiH 71,2%, Crna Gora 62,6%), što govori o spremnosti mladih da daju „drugu šansu“ zavisnicima verujući u mogućnost njihove resocijalizacije.

Međutim, još uvek je u mnogim odgovorima prisutan nerealni optimizam kroz tvrdnje da je za rešenje narkomanije dovoljna čvrsta volja, bez stručne pomoći (Srbija 36,1%, BiH čak 48,9% i Crna Gora 33,7%).

Kao najdominantniji izvor informisanja na ovu temu kod mladih u regionu su internet i ostali mediji (TV, novine itd.).

Momci u mnogo većem riziku od devojaka

Momci odrastaju u znatno rizičnijem okruženju, gde je čak 67,2% njih u Srbiji potvrdilo da je bilo ponuđeno drogom (nasuprot 32% devojaka), dok je drogu probalo njih 31,2% u odnosu na 18,4% devojaka.

Razlika je uočljiva i u manjoj kritičnosti i oprezu u stavovima prema drogi, pa tako 63,9% momaka podržava podelu na „lake i teške“ droge, nasuprot 57% devojaka, kao i 40,8% momaka koji imaju ideju da se droga može kontrolisano uzimati, nasuprot 26,5% devojaka.

Izvori informisanja mladih u Srbiji o problemu narkomanije

Mladi u Srbiji koji u svom neposrednom okruženju imaju nekoga ko konzumira drogu