+381 (0)21 63 39 812 vita.ns.info@gmail.com

(komparativno istraživanje roditelja na uzorku mladih uzrasta do 17 godina u Srbiji, Crnoj Gori i BiH)

Rizični oblici ponašanja mladih u regionu

Alarmantan je podatak da je 81% ispitanih srednjoškolaca u Srbiji i Crnoj Gori, odnosno 76% u BiH do svoje 17 godine pilo alkohol, pri čemu je njih 73% u Srbiji (60% u BiH i 55% u Crnoj Gori) navelo konzumiranje alkohola kao uobičajenu aktivnost koju najčešće upražnjavaju prilikom izlazaka u grad i druženja. – pokazuju rezultati komparativnog istraživanja koje je sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti Vita iz Novog Sada na uzorku od 914 srednjoškolaca, prosečne starosti 17 godina iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Cilj istraživanja je da se utvrdi nivo razvijenosti rizičnih oblika ponašanja mladih u regionu u okviru četiri fenomena: zloupotreba alkohola, pušenja, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i kockanja.

Rezultati istraživanja su pokazali da su u značajnoj meri prisutni rizični oblici ponašanja mladih pre svega u delu zloupotrebe alkohola i pušenja, a zatim i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i kockanja, kao i to da su rizični oblici ponašanja kod srednjoškolaca u Srbiji nešto izraženiji u odnosu na ispitanike iz BiH i Crne Gore. – rekao je Milan Vlaisavljević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Vita i autor projekta

Pušenje i srednjoškolci

Uprkos zakonu o zabrani prodaje cigareta maloletnim licima, svaki drugi ispitani srednjoškolac (Srbija 48%, Crna Gora 53%, BiH 52%) je probao cigarete, od čega je njih 56% u Srbiji nastavilo redovno da puši (više puta nedeljno ili svakodnevno), dok je u BiH taj procenat 30%, a u Crnoj Gori nešto niži i iznosi 23%.

U Crnoj Gori je više zastupljen model povremeno konzumiranje cigareta, odnosno u posebnim prilikama i to u 40% slučajeva.

U sve tri države 67% srednjoškolaca navodi da u svojoj porodici imaju nekoga ko puši cigarete.

Igre na sreću i srednjoškolci

U Srbiji 29% srednjoškolaca igra igre na sreću, u odnosu na 18% njihovih roditelja. U BiH je ta razlika još izraženija, deca 27%, a roditelji 10%, dok u Crnoj Gori roditelji upražnjavaju igre na sreću za šest odsto više u odnosu na njihovu decu.

Istraživanje bolnice Vita dalje pokazuje da od srednjoškolaca koji igraju igre na sreću, njih 33% u Srbiji to čini najmanje jednom nedeljno, u Crnoj Gori 27%, a u BiH 22,5%.

I pored zakonske regulative, čak 72,7% srednjoškolaca u BiH, 71% u Crnoj Gori i 48,5% u Srbiji navodi kladionice kao najdominantniji oblik igara koji upražnjavaju. Potom sledi loto/bingo sa 32% u BiH, 26% u Srbiji i 20% u Crnoj Gori, dok su u značajnoj meri u Srbiji zastupljeni i poker aparati 12,3% i rulet 10,7%, za razliku od BiH i Crne Gore gde su pomenute igre na sreću zastuljene u procentima od 0,7 do 7%.

Alkohol i srednjoškolci

Alarmantan je podatak da je 81% dece u Srbiji i Crnoj Gori, odnosno 76% dece u BiH do svoje 17 godine konzumiralo alkohol, pri čemu je njih 68% u Srbiji i Crnoj Gori i svaki drugi u BiH imalo iskustvo pijanstva.

U sve tri države čak 80 do 90 odsto mladih navodi druženje i izlaske u grad kao prilike u kojima najčešće konzumiraju alkohol. Pored navedenih rezultata, podatak da je u poslednjih nekoliko nedelja 73% srednjoškolaca u Srbiji, 60% u BiH i 55% u Crnoj Gori zloupotrebljavalo alkohol, pokazuje da zloupotreba alkohola među srednjoškolcima nije neuobičajen i poseban događaj.

Droga i srednjoškolci

Srednjoškolci u Srbiji su u većoj meri okruženi drogom u odnosu na njihove vršnjake u BiH i Crnoj Gori.

Na to ukazuju podaci da 41% ispitane dece od 17 godina u Srbiji poznaje nekoga u svom neposrednom okruženju ko konzumira droge, dok je taj procenat u Crnoj Gori 38%, a u BiH 24%.

Takođe na činjenicu da su srednjoškolci u Srbiji u većoj meri okruženi drogom u odnosu na vršnjake iz BiH i Crne Gore ukazuju podaci da 31% ispitanika iz Srbije zna gde ili od koga može da se nabavi droga (27% u Crnoj Gori i 19,6% u BiH).

Sa druge strane kao najdominantnija zabluda prisutna kod ispitnih srednjoškolaca u Crnoj Gori (64%) i Srbiji (58,3 %) i dalje jeste podela na “lake” i “teške” droge. Najrealniji stav po tom pitanju imaju srednjoškolci iz BiH gde je ova zabluda prisutna kod 39% ispitanika.

Neadekvatan stav po ovom pitanju dovodi do smanjene kritičnosti prema psihoaktivnim supstancama i samim tim većeg rizika od njihove zloupotrebe. – obrazlaže Milan Vlaisavljević

 

Ono što dodatno zabrinjava jesu rezultati istraživanja koji ukazuju na nezainteresovanost srednjoškolaca za temu bolesti zavisnosti koja je prisutna u odgovorima kod 31% ispitanika u BiH i Crnoj Gori i čak 38% ispitanih srednjoškolaca u Srbiji.

Ako znamo da je prevencija najefikasniji način borbe, ovakvi stavovi mladih mnogu da upućuju na nedovoljan broj kvalitetnih programa prevencije koji bi na adekvatan način animirali i pripremili mlade na neke od najvećih rizika i izazova odrastanja u savremenom društvu. – dodaje Vlaisavljević