+381 (0)21 63 39 812 vita.ns.info@gmail.com

(istraživanje bolnice Vita iz 2018. godine)

Oko 59% mladih od 15 do 30 godina ponuđeno je drogom, a čak 74 odsto poznaje nekog u svom neposrednom okruženju ko je konzumira, dok je nešto više od polovine ispitanih (54 odsto) odgovorilo da zna gde i od koga može da je nabavi.

Ovi podaci ukazuju na visok nivo izloženosti mladih riziku od droga – rezultati su istraživanja Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti „Vita“ povodom 26. juna, Svetskog dana borbe protiv droge. Istraživanje je sprovedeno početkom juna 2018. godine na uzorku od 400 ispitanika uzrasta od 15 do 30 godina.

Rezultati su pokazali i da je nešto više od četvrtine mladih probalo drogu, njih 28%.

Dodatni rizik za zloupotrebu droge čini nedovoljna informisanost i brojne razvijene predrasude među mladima, a pre svega neopravdana podela na lake i teške droge, koju podržava 2/3 mladih. Sve droge su teške i opasne, a uverenje, odnosno predrasuda da je neka droga laka samo povećava rizik da se napravi pogrešan izbor, kroz izbegavanje svesti o opasnostima koje svaka droga sa sobom nosi.

Slično je i sa rasprostranjenom predrasudom (oko trećine mladih) da se droga može uzimati kontrolisano. I ovo uverenje olakšava mladom čoveku odluku da bude u svetu droge, jer veruje da on može da kontroliše kada i koliko će da je uzima.

Mladi takođe nisu dovoljno informisani ni da je narkomanija bolest – oni u većini (63 odsto) smatraju da je u pitanju nečiji hir ili slabost volje. Sa takvim stavom nisu u mogućnosti da pravovremeno prepoznaju problem, a time ni da se obrate za za stručnu pomoć. Na taj način se često izgubi dragoceno vreme u pokušajima da se ojača volja i reši problem bez pomoći drugih, a zapravo se tone još dublje. Narkomanija jeste bolest za čije lečenje je neophodna stručna pomoć, kao i jasno strukturirani programi lečenja.

O narkomaniji mladi se najviše informišu preko interneta – 29 odsto, zatim od drugara 25 odsto, u porodici 16 odsto, školi 15 odsto i putem „ostalih“ medija 15 odsto. Rezultati pokazuju da u informisanju mladih na ovu temu i dalje dominiraju mediji (internet, tv, štampa) i neposredno okruženje drugara, dok škola, stručnjaci i porodica imaju znatno manji uticaj u informisanju.

Što se tiče zastupljenosti droga, marihuana je ubedljivo najzastupljenija, zatim sledi ekstazi, amfetamini, kokain, heroin, LSD itd.

  • 74% mladih poznaje nekog u svom neposrednom okruženju ko konzumira drogu 74% 74%
  • od tog procenta 81% je muških 81% 81%
  • a ženskih je 69% 69% 69%
  • 59% mladih je bilo ponuđeno nekom od droga 59% 59%
  • od tog procenta 67% je muških 67% 67%
  • a ženskih je 52% 52% 52%
  • 28% mladih je imalo iskustvo sa nekom od droga 28% 28%
  • od tog procenta 35% je muških 35% 35%
  • a ženskih je 21% 21% 21%
  • 54% mladih zna gde i od koga se može nabaviti droga 54% 54%
  • od tog procenta 62% je muških 62% 62%
  • a ženskih je 46% 46% 46%
  • 66% mladih gaji predrasudu da postoje teške i lake droge 66% 66%
  • od tog procenta 71% je muških 71% 71%
  • a ženskih je 61% 61% 61%
  • 31% mladih gaji predrasudu da se droga može uzimati povremeno i pod kontrolom 31% 31%
  • od tog procenta 40% je muških 40% 40%
  • a ženskih je 22% 22% 22%
  • 63% mladih gaji predrasudu da je narkomanija lični izbor (hir), a ne bolest 63% 63%
  • od tog procenta 66% je muških 66% 66%
  • a ženskih je 59% 59% 59%
  • 79% mladih ispravno smatra da se problem narkomanije može rešiti 79% 79%
  • od tog procenta 83% je muških 83% 83%
  • a ženskih je 75% 75% 75%

Izvori informisanja mladih

%

internet

%

drugari

%

porodica

%

TV/ostali mediji

%

škola

Što se tiče podele na polove, o narkomaniji se mlade žene najviše informišu preko interneta – 28%, a muški 30%, preko drugara 24% ženskih, a 26% muških, od porodice 17% ženskih, a 15% muških, putem TV-a i drugih medija 15% i muških i ženskih, u školi 16% ženskih i 14% muških.

Poređenje sa rezultatima istraživanja prethodnih godina

Zloupotreba droga je globalan društveni problem koji nije zaobišao ni naše prostore.

Rizično okruženje jeste jedan od značajnih faktora rizika i generatora širenja ovog problema. Trendovi porasta ovog faktora rizika prisutni su i kod nas.

To možemo da prepoznamo ukoliko uporedimo rezultate istraživanja koje je bolnica Vita na istu temu sprovodila 2010., 2012., 2014. i 2016. godine, kada je broj mladih koji su u svom neposrednom okruženju poznavali nekog ko konzumira drogu bio niži: 57, 61, 65 i 70 odsto, dok je ove godine taj procenat 74 odsto.

Sličan trend beležimo i kod pitanja o direktnoj ponudi nekom od droga, kao i o informisanosti gde se droga može nabaviti.

Nasuprot tome, posle kontinuiranog rasta rasprostranjenosti zablude da postoje „lake“ i „teške“ droge, koja se kroz ove godine kretala od 60% neopravdane podrške ovakvom stavu sve do 75% iz 2016., ove godine beležimo nešto nižu rasprostranjenost ove zablude od 66%.

Slično tome, beležimo pad rasprostranjenosti predrasude da se droga može uzimati kontrolisano i u posebnim prilikama bez većih posledica, koja u ovom istraživanju ima podršku 31% mladih. U prethodnim istraživanjima procenat se kretao od 35% do 42%.

Ovo nam može ukazivati na to da su mladi ipak postali donekle oprezniji u svojim stavovima prema drogama.

Mladi koji u svom neposrednom okruženju poznaju nekoga ko koristi drogu

%

2010. godine

%

2012. godine

%

2014. godine

%

2016. godine

%

2018. godine

Mladi koji su bili ponuđeni nekom od droga

%

2010. godine

%

2012. godine

%

2014. godine

%

2016. godine

%

2018. godine

Mladi koji znaju gde i od koga može da se nabavi droga

%

2010. godine

%

2012. godine

%

2014. godine

%

2016. godine

%

2018. godine

Mladi sa predrasudom da postoje teške i lake droge

%

2010. godine

%

2012. godine

%

2014. godine

%

2016. godine

%

2018. godine

Mladi sa predrasudom da se droga može uzimati povremeno i pod kontrolom

%

2010. godine

%

2012. godine

%

2014. godine

%

2016. godine

%

2018. godine