Mehanizmi odbrane su nesvesni načini reakcije na frustracije, a njihova uloga je da štite ličnost i samopoštovanje, da rešavaju tenzije i omoguće zavisniku da koliko toliko funkcioniše u svojoj okolini.
Zavisnik se tim mehanizmima bukvalno brani.
Svi ljudi koriste različite mehanizma odbrane, oni su prirodni i potrebni, ali kod zavisnika se neki od njih javljaju češće i u svrhe samoodbrane, često na patološki način i kao deo zavisničke taktike, odnosno u sklopu tzv. zavisničkog ponašanja.
Negacija
To je početni i najjači mehanizam odbrane – javlja se kod svih oblika zavisnosti i vodi ka drugim mehanizmima, a istovremeno drugi mehanizmi služe da ojačaju negaciju.
Negacija je negiranje postojanja zavisnosti i problema vezanih za nju. Osoba zapravo sve to poriče.
„Ne drogiram se ja!“
„Nisam dužan nikome!“
„Nisam se navukao!“
Racionalizacija
Racionalizacija je traženje opravdanja za sopstvene postupke, ali u realnim situacijama.
Opravdavaju se misli, osećanja, ponašanja. To je dobar izgovor i intelektualni mehanizam odbrane, proces kompletnog osmišljavanja, te racionalizacije zvuče razumno.
„Popio sam malo posle posla, da se opustim“
„Neispavan sam, nisam nervozan“
Socijalna komparacija
Socijalna komparacija je poređenje sopstvenog problema i zavisnosti sa problemima i zavisnošću drugih, a naročito je izražena u periodima sumnje u samoga sebe.
„Znaš li ti koliko pije komšija preko puta?!“
„Žika duguje tri puta više od mene“
Minimiziranje
Minimiziranje je umanjivanje sopstvenih grešaka, problema i posledica, odnosno kod zavisnosti je to često laganje o količini supstance, vremenu, novcu, dugovima.
„Popio sam samo dva piva“
„Svratio sam na 10 minuta do kladionice“
Projekcija
Osoba drugima pripisuje ponašanja koja kod sebe smatra neprihvatljivim – projektuje ih na druge i okrivljuje ih po principu „napad je najbolja odbrana“.
Projekcije često služe i da bi „uvukle“ druge bliske osobe u „priču“ i da bi zavisnik pridobio saveznika, a samim tim i opravdanje za dalje kockanje, pijenje, drogiranje…
Kako nepoželjne osobine projektuje na druge, tako supstance „služe“ kao spas od njih.
„Vi ste krivi zbog mog problema sa drogom, da ste bili bolji prema meni u detinjstvu, ja sad ne bih bio narkoman!“