- У Србији, по најстрожим проценама, има око 150.000 зависника од дроге, укључујући и око 24.000 хероинских зависника – рекао је државни секретар Министарства здравља Периша Симоновић.
На конференцији за новинаре у Институту за јавно здравља Србије „Др Милан Јовановић Батут„ Симоновић је навео да је неколико стотина хиљада људи у Србији у контакту с дрогом. Он је навео и да је више од 1.700 људи на терапијама за одвикавање од дроге на 25 места у Србији.
Директорка Института Тања Кнежевић је навела да је у четири регионална центра за лечење зависника од дроге од марта прошле године до јуна ове године лечено 1.057 пацијената. Проблем је, међутим, дуг временски период конзумирања дроге до почетка лечења, додала је она.
Директорка Канцеларије УНИЦЕФ-а за Србију Јудита Рајхенберг је рекла да у свету више од 210 милиона људи конзумира дрогу, а више од 200.000 годишње умире од тога.
– У Европи је регистровано више од два милиона наркомана, али подвлачим да говорим о регистрованим, што значи да их је реално много више – истакла је она.
Заменик директора полиције Бранислав Митровић је истакао да се све општине у Србији суочавају с проблемима с дрогом, између осталог и зато што је „Србија колатерална штета транзита дроге„.
– Школски полицајци су открили велики број ситних дилера дроге, који су веома опасни, и због тога ћемо повећавати број тих полицајаца. Осим репресивних мера радимо много и на превентивним у решавању проблема у тој области – рекао је Митровић.
Он је најавио и отварање управе на регионалном нивоу која ће координисано решавати проблема с препродајом и конзумирањем дроге.
У Институту за јавно здравље Србије најављено је обележавање 26. јуна, Светског дана борбе против дроге, чији је овогодишњи слоган „Глобална акција – здраво окружење без дрога„.
У Новом Саду не журе на лечење
Директор Специјалне болнице за болести зависности „Вита„ из Новог Сада Милан Влаисављевић каже да подаци указују на то да се новосадски наркомани све спорије одлучују на јављање у ту болницу ради лечења.
– Забрињавајуће је што се новосадски наркомани данас јављају на лечење тек кад у просеку прође 14,7 година од првог контакта с дрогом, док је претходних година тај просек био 10,5 година – изјавио је Влаисављевић.
Он је објаснио да се просек јављања на лечење повећао јер је због тешке економске кризе попустио притисак околине на наркомане:
– Померање старосне границе лечења навише показује да је притисак околине попустио, односно да су породице пацијената, и друштво у целини, притиснуте кризним временима, постале немоћније, а околина толерантнија према овој врсти проблема – навео је он.
Milan Vlaisavljević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti „Vita“ iz Novog Sada, kaže da podaci ukazuju da se novosadski narkomani sve sporije odlučuju na javljanje u tu bolnicu radi lečenja.













