Written by Alkoholizam kod mladih sve učestaliji u mnogim evropskim zemljama, a pažnja javnosti uglavnom je usmerena samo na vidljive negativne posledice. Bez obzira na sve zabrane, mladi pronalaze način da dođu do žestokih pića, ne razmišljajući baš nimalo o posledicama koje alkohol ostavlja. Da je opijanje osamnaestogodišnjaka i nešto starijih tinejdžera problem većine zemalja, pokazuje i istraživanje nedavno sprovedeno u Španiji. Opijanje mladih dugoročno uništava pamćenje, tvrde španski naučnici ističući da preterano konzumiranje alkohola otežava izgradnju novih sećanja. Preteranim konzumiranjem alkohola, mladi neće zaboraviti samo ono što se desilo prethodne večeri, već i dan pre opijanja. To je zato što je hipokampus, područje u centru mozga, vrlo osetljiv na uticaj toksina koji se oslobađaju iz alkohola. Hipokampus, inače, igra ključnu ulogu u učenju i pamćenju.
Rezultati istraživanja, sprovedeni sa španskim studentima od osamnaest do dvadeset godina, pokazuju da opijanje utiče na deklarativnu memoriju. Ona je oblik dugoročnog pamćenja, koji, usled konzumiranja alkohola, postaje oslabljen, pa studenti imaju problem sa usvajanjem informacija koje im se prenose usmeno, objašnjava dr Marija Parada sa španskog univerziteta Santjago de Kompostela. Do ovog zaključka došli su na osnovu ponašanja studenata obuhvaćenih istraživanjem. Studenti su podeljeni u grupu suzdržanih i onih koji su konzumirali alkohol. Potom su obe grupe podvrgnute neuropsihološkim procenama, koje su uključivale memorisanje vizuelnih i verbalnih iskustava. Ispostavilo se da postoji jasna povezanost između konzumiranja alkohola i smanjene sposobnosti da se usvoje nove verbalne informacije.
Posts tagged alkoholizam
Mladi piju da zaborave
Postajemo nacija alkoholičara
PIĆE I KOCKA U SRBIJI… STRATEGIJA ZA BORBU PROTIV ALKOHOLIZMA
Postajemo nacija alkoholičara
Više od 40 odsto mlađih od 16 godina u Srbiji se jednom ili više puta napilo, čak 90 odsto njih je probalo alkohol, a svaki peti se opija često tokom godine, pokazuju rezultati istraživanja koji su izneti na međunarodnom sastanku zdravstvenih radnika o patološkom kockanju i alkoholizmu u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti „Vita“
Kako je objasnio jedan od predavača, poznati alkoholog dr Petar Nastasić, mladi od 16 do 22 godine predstavljaju „najveći inkubator“ za alkoholizam.
- Srbija do sada nije imala nikakvu strategiju za borbu protiv zloupotrebe alkohola i alkoholizma. Mi smo završili Nacrt nacionalne strategije za borbu protiv alkoholizma, koja se naslanja na Akcioni plan Evropske unije od 2012. do 2020. godine. Strategija pre svega podrazumeva unapređenje zdravstvene službe koja treba da se redefiniše i istovremeno da se oformi veći broj vanbolničkih institucija. Strategija obuhvata niz sistemskih mera, a jedna od njih je izrada vodiča i smernica za rano otkrivanje i lečenje zavisnosti od alkohola – naglašava Nastasić.
Istovremeno, u Srbiji nije urađeno nijedno ozbiljnije istraživanje vezano za patološko kockanje, a lečenje ove bolesti zavisnosti je prepušteno pojedincima.
- Do pre 20 godina patološko kockanje gotovo da nije postojalo ili je bilo na marginama, ali sada je sve više zastupljeno. Stanovništvo razvijenih zemalja se više kocka, ali su kod nas maloletnici zastupljeniji. Iza svega stoji država, koja je u tome videla značajan izvor prihoda. Ali, političari nisu bili svesni druge strane medalje, porodičnih priča, dugova i razvoda. Kockar uništi dve generacije pre sebe i dve generacije iza sebe – naglašava vodeći hrvatski stručnjak za patološko kockanje dr Zoran Zoričić. Problem je uočen tek kada je jedan kockar koji je bio u dugovima ubio dvojicu radnika obezbeđenja kockarnice. Procenjuje se da bar 40 odsto kockara razmišlja o suicidu ili ga i počini – kaže vodeći hrvatski stručnjak za patološko kockanje dr Zoran Zoričić.
A. Ivanišević