Buprenorfin (Subotex) je lek koji se koristi za lečenje zavisnika od opijata. Lek deluje tako što se vezuje za opijatne receptore pri čemu se oslobađa dopamin. Buprenorfin (Subotex) je u formi sublingvalne tablete i primenjuje se tako što se tableta istopi ispod jezika. Ukoliko bi se tableta progutala ne bi se dobio očekivani efekat leka a samim tim ni smirivanje tegoba.

Buprenorfin (Subotex) se najčešće koristiti takom detoksikacije kod heroinske (metadonske) zavisnosti kako bi se u najvećoj mogućoj meri sprečio sam razvoj simptoma krize ili ukoliko su simptomi već nastupili, kako bi se značajno umanjila nastala patnja. Pored detoksikacije, Buprenorfin (Subotex) se pokazao i kao veoma efikasan medikament u terapiji održavanja apstinencije (tzv. supstituciona terapija) kraće ili duže vreme.

Subotex

Samo prisustvo Buprenorfina (Subotexa) u organizmu blokira dejstvo heroina, dovodi do uklanjanja apstinencijalnih tegoba, deluje antidepresivno, a vremenom se pacijentu značajno smanjuje i sama želja, odnosno žudnja za supstancom (heroin, metadon). Pacijent ima jasnije misli i bolju kontrolu nad samim sobom. Uz ispravnu upotrebu Buprenorfina pacijent se ne može predozirati.

Važno je znati da Buprenorfin (Subotex) se ne sme uzimati u kombinaciji sa blokatorom (Nalorex) jer će doći do provokacije simptoma apstinencijalne krize, a takodje se Buprenorfin se ne sme kombinovati sa alkoholom, lekovima za smirenje i nekim antidepresivima jer bi njihova kombinacija mogla biti opasna po život.

Prvu dozu Buprenorfina je moguće uzeti najranije 6 sati nakon poslednjeg uzimanja heroina, a kod metadona taj vremenski period mora biti jos duži. Zadržavanje Buprenorfina u organizmu je oko 72 sata, nakon čega je moguće popiti blokator (Nalorex). Medjutim, zbog značajnih individualnih razlika preporučljivo je da se nakon 72 sata od poslednje doze Buprenorfina (Subotexa) najpre uradi urinski test na Bup i blokator (Nalorex) uvede tek ako je test negativan.

Subotex

Takođe treba znati, da Buprenorfin (Subotex) ima potencijal za stvaranje zavisnosti (koji je manji u odnosu na metadon), te ukoliko bi se naglo prekinulo sa uzimanjem Buprenorfina (Subotexa) javili bi se simptomi apstinencijalne krize. Kriza se postepeno javlja, simptomi su blažeg intenziteta u odnosu na heroinsku krizu, a njeno trajanje je oko 7 dana.

Lek se može bezbedno primenjivati jedino u dozama i na način koje prepiše lekar.
Bolnica Vita Novi Sad

Porok bez osude

Alkoholna pića je probalo više od 80 odsto mladih do 17 godina!

Pijenje je postalo sastavni deo ispunjavanja slobodnog vremena uz druženja i izlaske, a adolescenti sve učestalije posežu za pićem do opijenosti. To je pokazalo istraživanje bolnice Vita iz Novog Sada o rizičnim oblicima ponašanja sprovedenog prošlog novembra na uzorku od 914 srednjoškolaca do 17 godina iz Srbije, Crne Gore i BiH. Obređena su 4 fenomena: zloopupotreba alkohola, pušenja, psihoaktivnih supstanci i kockanja. Relultati su potvrdili da su kod mladih sve zastupljeniji rizični oblici ponašanja, posebno u delu zloupotrebe alkohola. Ove podatke dao je ekskluzivno za Bilje i Zdravlje Milan Vlaisavljević, direktor bolnice Vita i psiholog, koga između ostalog, pitamo postoji li granica u godinama kada sme da se proba alkohol a da ne izazove psihološku i fizičku zavisnost?

Alkoholizam kod mladih

Adolescencija je posebno osetljiv, samim tim i najrizičniji razvojni period života. U periodu adolescencije najčešće dolazi do početnih eksperimentisanja sa alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama što može da ima dalekosežne posledice na razvoj mlade osobe. Sa druge strane, ne postoji starosna granica koja sama po sebi donosi „imunitet“ na zloupotrebu alkohola. Preterano konzumranje alkohola u bilo kojoj životnoj dobi nosi rizik od stvaranja fenomena zavisnosti i čitavog niza tzv. sekundarnih telesnih posledica. Ključna reč u tom smislu je umerenost, koja bi po prirodi stvari trebala da dođe sa zrelosti i životnim iskustvom.

* Koliko u ranijim godinama probanje alkoholnih pića doprinosi kasnijoj

sklonosti ka redovnom pijenju?

Na razvoj sklonosti ka redovnom pijenju alkohola utiče više faktora rizika, jedan od njih je svakako i rana zloupotrebe alkohola. Ljudski mozak razija svoje pune kapacitete do 21. godine života i u tom periodu je posebno osetljiv na štetne uticaje kakve izazivaju psihoaktivne supstance među njima i alkohol. Ukoliko je zloupotreba učestala i izražena, ličnost mlade osobe trpi nepovoljan uticaj što može da rezultira značajnim osiromašenjem i umanjem njegovih razvojnih kapaciteta.

* Šta sve, osim radoznalosti i želje da se što pre uđe u svet odraslih

motiviše mlade da se druže sa čašicom?

Motiva i okidača ima više, pored pomenute radoznalosti tu je i uticaj vršnjaka koji snaži tokom adolescencije, kao i blagonaklon odnos nešeg društva prema pijenju alkohola. Mnogi običaji u našem društvu u sebe uključuju i konzumiranje alkohola, te ne iznenađuje podatak da je zapravo najveći broj mladih prvo iskustvo sa alkoholom imalo u okviru svoje porodice. Na kraju, deo razloga se nalazi i su dostupnosti alkohola (i pored zakonskih zabrana), kao i u samom njegovom hemijskom efektu.

* Koje sve bolesti kod mladih uzrokuje ovaj porok (ranije pijenje uzrokuje

ranije propadanje organa (jetra, bubrezi, srce, mozak…)?

Kod mladih, negativne posledice zloupotrebe alkohola se pre svega vide na nivou promena ličnosti i razvoja rizičnih oblika ponašanja. Ličnost mlade osobe se menja u pravcu impulsivnosti, agresivnosti, gubitak motivacije za postignućem, dominacije principa zadovoljstva. Posebno je otežan proces socijalnog i emocionalnog sazrevanja i razvoj odgovornosti što može imati dalekosežne posledice vidljive i u kasnijoj životnoj dobi. Takve mlade osobe su sklonije ekscesivnom ponašanju, agresivnim i nasilničkim ispadima, delikvenciji, upuštanju u rizične seksualne odnose, neodgovornom ponašanju u saobraćaju. Sa druge strane, višegodišnje prekomerno konzumiranje alkohola, može da stvori značajan broj oštećenja u organizmu pa i razvoja bolesti. Najčešće se javljaju oboljenja jetre (masna jetra, ciroza jetre, često i hepatitis B i C), oboljenja pankreasa (akutni i hronični pankreatit,šećerna bolest), oštećenja srca i krvnih sudova (slabost srčanog mišica, hipertenzija), oštećenja želuca i jednjaka, oštecenje perifernog nervnog sistema i druga neurološka oštećenja.

* Posledice pijenja reflektuju se na bližnje (porodicu, prijatelje..) ali

može biti uzrok i saobraćajnih nesreća, tuča, čak i ubistava…?

Kao što sam već pomenu, promene na nivou ličnosti osobe koja ima problema sa alkoholom se neminovno odražavaju na njegovo ponašanje, a samim tim i na njegov odnos prema okolini. Zbog toga problem zavisnosti od alkohola prevazilazi okvire pojedinca, veliki pritisak i brojne simptome bolesti trpe i njegovi najbliži, a vremenom se posledice neminovno osete i u širem društvenom okruženje kroz različite oblike rizičnog ponašanja.

* Koje konkretne savete bi dali roditeljima koji primete da naslednik

dolazi kući „pod gasom“?

Važno je pre svega da roditelji razvijaju i održavaju blizak odnos sa svojom decom koji podrazumeva iskrenost, razumevanje, podršku i uključenost u njihov život.

U takvoj situaciji, ukoliko nema drugih problema u funkcionisanju deteta ne treba dizati paniku, treba obratiti pažnju i razgovorom, bez optuživanja pokušati saznati što više o okolnostima i razmišljanju deteta na tu temu. Ukoliko je prekomerno konzumiranje alkohola povezano sa drugim „ispadima“ u svakodnevnom funkcionisanju za preporuku je da se roditelji usmere na konkretne propuste u ponašanju deteta i jasno izraze svoja očekivanjima. Dobro je dete ima jasno definisane obaveze pri čemu bi i on sam trebao da učestvuje u dogovoru oko njih. U zahtevima roditelja značajna je istrajnost i doslednost, kao i usaglašenost svih koji učestvuju u vaspitanju deteta.

Alkoholizam kod mladih

* Kada treba da se zabrinu i obrate stručnjaku za pomoć?

Ukoliko se problemi sa pijenjem alkohola kod deteta ponavljaju, a njegovo ponašanje bude sve rizičnije, i sve manje pod kontrolom porodice i pored njihovog angažovanja, vreme je da se potraži stručna pomoć. Važno je da se ne gubi vreme, jer ponekad je dovoljno samo ohrabriti i usmeriti porodicu da efikasnije pristupi rešavanju problema ili dete da reši neke svoje konflikte i da se na tome završi. Sa druge strane, u kliničkoj praksi imamo i one koji se posle 10-15 godina trajanja problema prvi put obraćaju za stručnu pomoć, tada je situacija neuporedivo komplikovanija i zahteva dugotrajno i kompleksno lečenje

Komparativno istraživanje o informisanosti i stavovima roditelja o narkomaniji, koje je sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti «Vita» iz Novog Sada tokom oktobra i novembra 2010. godine na uzorku od 810 roditelja školske dece uzrasta od 12 do 19 godina na teritoriji Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, potvrdilo je da su brojna pogrešno ukorenjena verovanja o ovom problemu i dalje prisutna u značajnoj meri.

Dostupnost droge u savremenom društvu najveći je generator širenja narkomanije, a najrizičnija uzrasna grupa su tinejdžeri od 12 do 17 godina, kada se i dešava više od  2/3 prvih kontakata sa drogom. U tom periodu posebno je izražena radoznalost da se probaju i istraže nova iskustva, kao i potreba da se bude prihvaćen u društvu, što detetu povećava rizik od  pogrešnog izbora. Zato je od presudnog značaja njihova pravovremena informisanost i pripremljenost. Roditelji su ti koji bi trebali biti najzainteresovaniji da tako i bude.

 

Prema rečima Milana Vlaisavljevića, autora projekta i direktora bolnice «Vita», dobijeni rezultati pozivaju na oprez i odlučnije angažovanje celokupnog društva jer postojeći rizici negativnih trendova širenja problema nisu umanjeni. Dobar početak mogli bi biti rezultati koji ukazuju da je narkomanija sve manje tabu tema u porodicama i da raste svest o narkomaniji kao opštem riziku odrastanja u savremenom društvu.

Istraživanje bolnice «Vita» pokazalo je da čak 69 odsto ispitanih roditelja u Srbiji smatra da je dovoljno informisano o problemu narkomanije, što ujedno govori i o nivou zainteresovanosti za ovu temu. Ispitani roditelji u 67 odsto slučajeva uspevaju da prepoznaju jasne pokazatelje zloupotrebe droga. U skladu sa tim, ohrabruje i podatak da narkomanija više nije tabu tema u većini porodica u Srbiji, što potvrđuje podatak da 86 odsto roditelja sa svojim tinejdžerima ima aktivnu komunikaciju na ovu temu. Dobra vest je i da bi 79 odsto roditelja potražilo stručnu pomoć u slučaju da primete problem kod deteta. Oprez je prisutan i u činjenici da bi 80 odsto ispitanih roditelja branilo svom detetu kontakt sa nekim ko zloupotrebljava droge.

Što se tiče relevantnosti informacija koje roditelji poseduju, istraživanje pokazuje da su kod roditelja i dalje u velikoj meri prisutne neke od osnovnih predrasuda o narkomaniji. Na to prvenstveno ukazuje rezultat da tek 57 odsto smatra da se problem ne dešava samo nekom drugom, tj. da nisu potrebne neke posebne predispozicije da bi se problem narkomanije pojavio. Svaki drugi roditelj (50 odsto) smatra da narkomanija uopšte i nije bolest, nego problem slabe volje, nečijeg izbora, razmaženosti i hira.

- Posledice ovakvog stava u slučaju pojave problema najčešće jeste neadekvatan pristup rešavanju problema, što dovodi do gubitka vremena i brojnih bezuspešnih pokušaja lečenja – objašnjava Vlaisavljević.

Zatim, svega 44 odsto onih koji ne prave razliku između „lakih i teških“ droga, tj. onih koji su svesni da svaka droga izaziva zavisnost. Nejasan stav po ovom pitanju, ili opravdavanje takvih podela u praksi roditelje najčešće čini podložnijim manipulacijama i „gledanjem kroz prste“, što može da značajno poveća rizik od razvoja problema

Među tipične predrasude spada i razmišljanje da je narkomanija neizlečiva. Istraživanje «Vite» pokazuje da samo 44 odsto roditelja u Srbiji smatra da je narkomanija izlečiva. Predrasude na ovom nivou, produžavaju momenat odluke onima kojima se problem desio da krenu sa lečenjem, a kasnije otežava i resocijalizaciju, ako društvo ne prihvata, tj. ne veruje u mogućnost nečijeg povratka u normalne životne tokove.

Takođe, informacije koje roditelji poseduju im neće pomoći u značajnijoj meri da prepoznaju neke od osnovnih pribora za zloupotrebu marihuane (svega 27 odsto prepoznaje) i heroina (svega 19 odsto).

Što se tiče izvora informisanja, roditelji se ubedljivo najviše informišu o narkomaniji putem medija (52 odsto), a 23 odsto njih izvor informacija nalazi među prijateljima. Iznenađuje veoma nizak procenat informisanja od strane lekara, svega u 11 odsto slučajeva i škole, svega 3 odsto.

SITUACIJA U REGIONU

Prema istraživanju bolnice «Vita», roditelji iz Srbije i Crne Gore značajno su više zainteresovani za problem narkomanije (Srbija 69 odsto, Crna Gora 74 odsto) u odnosu na roditelje iz Bosne i Hercegovine (55 odsto). Opšta zainteresovanost za problem direktno utiče i na nivo informisanosti, pa tako ne iznenađuje podatak da nivo informisanosti ispitanih roditelja u Bosni i Hercegovini u određenoj meri niži u odnosu na ispitanike iz  Srbije i Crne  Gore. U tom pogledu najdrastičnija odstupanja roditelja iz BiH primećena su u slabijem prepoznavanju  pokazatelja zloupotrebe droge, kao i kroz podatak da velika većina smatra da je narkomanija neizlečiva.

Istraživanje je pokazalo da roditelji u Crnoj Gori najmanje doživljavaju narkomaniju kao bolest (samo 44 odsto), a više kao slabost volje, razmaženost ili hir. Istovremeno, roditelji u Crnoj Gori imaju najrazvijeniju svest o tome da narkomanija može svakom da se desi (67 odsto), dok su rezultati u Srbiji i BiH dosta niži (57 i 58 odsto). Kada je Srbija u pitanju, nisu primećena značajnija odstupanja u odnosu na okruženje.

Utisak je da bi zdravstveni i obrazovni sistem trebalo više da se nametnu i imaju značajniju ulogu u prenošenju osnovnih i relevantnih informacija o problemu narkomanije (više od postojećih osam i četiri odsto). Svakako, zanačajna je i podrška medija, koji su se u istraživanju pokazali kao najsnažniji kanal za prenos informacija o narkomaniji.

Nalorex (blokator) je jedan od medikamenata koji se u kliničkoj praksi najčešće koristi u lečnju zavisnosti od opijata (heroin, metadon, trodoni,…), kao lek podrške u cilju prevencije recidiva. Važno je napomenuti da se sa primenom Nalorexa može krenuti tek nakon uspostavljene apstinencije, t.j detoksikacije organizma. U suprotnom, ukoliko su opijati još uvek prisutni u organizmu dešava se burna reakcija organizma slična snažnim simptomima apstinencijalne krize. Zbog toga je za preporuku uvek prethodno uraditi urinski test na opijate kao proveru da li se može krenuti sa primenom Nalorexa.

Nalorex blokator

(blokator) se u kliničkoj praksi najčešće koristi u obliku tableta (ili kapsula) sa efektom 24 h, zatim injekcije (trajanje efekta 4 nedelje) i implanta, koji se potkožno hiruškom intervencijom ugrađuje sa efektom trajanja najčešće 3,6 ili 12 meseci.

Dejstvo Nalorexa ili blokatora kako se najčešće kolokvijalno zove je usmereno na opijatne receptore u mozgu za koje se on vezuje i „blokira ih“. Na taj način je sprečen „kontakt“ opijata (ukoliko bi se uneli u organizam) sa receptorima u mozgu što samim tim onemogućava i njihov hemijski efekat (kojeg korisnik opijata očekuje i koji ga „motiviše“ da ih konzumira). Drugi deo efekta Nalorexa u kontaktu sa opijatima je provociranje snažnih simptoma sličnih apstinencijalnoj krizi. Samo to saznanje pacijenta da neće „dobiti“ željeni hemijski efekat droge, već isprovocirane i snažne simptome krize u većini slučajeva je dovoljan razlog da se droga ne uzme.

Nalorex blokator

Međutim, treba znati da Nalorex nije „čarobni štapić“ ili lek koji leči bolest zavisnosti, već da je korisno pomoćno sredstvo koje pacijentu može „kupiti“ neko vreme bez droge. To vreme bez droge (apstinenciju) trebalo bi iskoristiti da se krene sa suštinskim rešavanjem problema zavisnosti, što podrazumeva mnogo više od uspostavljene apstinencije i „stavljene“ blokade. Upravo tu najčešće greše roditelji (a i pacijenti), misleći da su „blokadom“ rešili sve probleme. Osim toga, Nalorex ne blokira hemijski efekat amfetamina, extazija, marihuane, kokaina, alkohola i dr. psihoaktivnih supstanci, tako da vrlo često dolazi do zamene jedne droge drugom, a da roditelji ostanu u zabludi da dete ne može da uzme drogu jer ima „blokadu“.

Upotreba Nalorexa je najefikasnija ukoliko je pacijent uključen u organizovani program lečenja, koji pored blokatora uključuje i druge lekove podrške, redovne lekarske kontrole, kontinuiranu psihoterapijsku podršku, aktivno učešće porodice i duži vremenski period. Sve to bi trebalo da rezultira promenom načina života pacijenta koja je ključna reč u konačnom rešavanju problema zavisnosti.

Rizični oblici ponašanja mladih u regionu

Alarmantan je podatak da je 81 odsto ispitanih srednjoškolaca u Srbiji i Crnoj Gori, odnosno 76 odsto u BiH do svoje 17 godine pilo alkohol, pri čemu je njih 73 odsto u Srbiji (60 odsto u BiH i 55 odsto u Crnoj Gori) navelo konzumiranje alkohola kao uobičajenu aktivnost koju najčešće upražnjavaju prilikom izlazaka u grad i druženja. – pokazuju rezultati komparativnog istraživanja koje je sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti Vita iz Novog Sada na uzorku od 914 srednjoškolaca, prosečne starosti 17 godina iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovne. Cilj istraživanja je da se utvrdi nivo razvijenosti rizičnih oblika ponašanja mladih u regionu u okviru četiri fenomena: zloupotreba alkohola, pušenja, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i kockanja.

- Rezultati istraživanja su pokazali da su u značajnoj meri prisutni rizični oblici ponašanja mladih pre svega u delu zloupotrebe alkohola i pušenja, a zatim i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i kockanja, kao i to da su rizični oblici ponašanja kod srednjoškolaca u Srbiji nešto izraženiji u odnosu na ispitanike iz BiH i Crne Gore – rekao je Milan Vlaisavljević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Vita i autor projekta.

PUŠENJE I SREDNJOŠKOLCI

Uprkos zakonu o zabrani prodaje cigareta maloletnim licima, svaki drugi ispitani srednjoškolac (Srbija 48 odsto, Crna Gora 53 odsto, BiH 52 odsto) je probao cigarete, od čega je njih 56 odsto u Srbiji nastavilo redovno da puši (više puta nedeljno ili svakodnevno), dok je u BiH taj procenat 30 odsto, a u Crnoj Gori nešto niži i iznosi 23 odsto. U Crnoj Gori je više zastupljen model povremeno konzumiranje cigareta, odnosno u posebnim prilikama i to u 40 odsto slučajeva. U sve tri države 67 odsto srednjoškolaca navodi da u svojoj porodici imaju nekoga ko puši cigarete.

IGRE NA SREĆU I SREDNJOŠKOLCI

U Srbiji 29 odsto srednjoškolaca igra igre na sreću, u odnosu na 18 odsto njiihovih roditelja. U BiH je ta razlika još izraženija, deca 27 odsto a roditelji 10 odsto, dok u Crnoj Gori roditelji upražnjavaju igre na sreću za šest odsto više u odnosu na njihovu decu. Istraživanje bolnice Vita dalje pokazuje da od srednjoškolaca koji igraju igre na sreću, njih 33 odsto u Srbiji to čini najmanje jednom nedeljno, u Crnoj Gori 27 odsto, a u BiH 22,5 odsto.

I pored zakonske regulative, čak 72,7 odsto srednjoškolaca u BiH, 71 odsto u Crnoj Gori i 48,5 odsto u Srbiji navodi kladionice kao najdominantniji oblik igara koji upražnjavaju. Potom sledi loto/bingo sa 32 odsto u BiH, 26 odsto u Srbiji i 20 odsto u Crnoj Gori, dok su u značajnoj meri u Srbiji zastupljeni i poker aparati 12,3 odsto i rulet 10,7 odsto, za razliku od BiH i Crne Gore gde su pomenute igre na sreću zastuljene u procentima od 0,7 do 7 odsto.

ALKOHOL I SREDNJOŠKOLCI

Alarmantan je podatak da je 81 odsto dece u Srbiji i Crnoj Gori, odnosno 76 odsto dece u BiH do svoje 17 godine konzumiralo alkohol, pri čemu je njih 68 odsto u Srbiji i Crnoj Gori i svaki drugi u BiH imalo iskustvo pijanstva.

U sve tri države čak 80 do 90 odsto mladih navodi druženje i izlaske u grad kao prilike u kojima najčešće konzumiraju alkohol. Pored navedenih rezultata, podatak da je u poslednjih nekoliko nedelja 73 odsto srednjoškolaca u Srbiji, 60 odsto u BiH i 55 odsto u Crnoj Gori zloupotrebljavalo alkohol, pokazuje da zloupotreba alkohola među srednjoškolcima nije neuobičajen i poseban događaj.

DROGA I SREDNJOŠKOLCI

Srednjoškolci u Srbiji su u većoj meri okruženi drogom u odnosu na njihove vršnjake u BiH i Crnoj Gori. Na to ukazuju podaci da 41 odsto ispitane dece od 17 godina u Srbiji poznaje nekoga u svom neposrednom okruženju ko konzumira droge, dok je taj procenat u Crnoj Gori 38 odsto, a u BiH 24 odsto, kao i to da 31 odsto ispitanika iz Srbije zna gde ili od koga može da se nabavi droga (27 odsto u Crnoj Gori i 19,6 odsto u BiH). Sa druge strane kao najdominantnija zabluda prisutna kod ispitnih srednjoškolaca u Crnoj Gori (64%) i Srbiji (58,3 %) i dalje jeste podela na “lake” i “teške” droge. Najrealniji stav po tom pitanju imaju srednjoškolci iz BiH gde je ova zabluda prisutna kod 39 odsto ispitanika.

- Neadekvatan stav po ovom pitanju dovodi do smanjene kritičnosti prema psihoaktivnim supstancama i samim tim većeg rizika od njihove zloupotrebe – obrazlaže Milan Vlaisavljević.

Ono što dodatno zabrinjava jesu rezultati istraživanja koji ukazuju na nezainteresovanost srednjoškolaca za temu bolesti zavisnosti koja je prisutna u odgovorima kod 31 odsto ispitanika u BiH i Crnoj Gori i čak 38 odsto ispitanih  srednjoškolaca u Srbiji.

- Ako znamo da je prevencija najefikasniji način borbe, ovakvi stavovi mladih mnogu da upućuju na nedovoljan broj kvalitetnih programa prevencije koji bi na adekvatan način animirali i propremili mlade na neke od najvećih rizika i izazova odrastanja u savremenom društvu – dodaje Vlaisavljević.

24. jun 2011. Izvor: Beta, Srna
BEOGRAD, NOVI SAD – U Srbiji, prema najstrožijim procenama, ima oko 150.000 zavisnika od droge, uključujući i oko 24.000 heroinskih zavisnika, rekao je državni sekretar Ministarstva zdravlja Periša Simonović.
Na konferenciji za novinare u Institutu za javno zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Simonović je naveo da je nekoliko stotina hiljada ljudi u Srbiji u kontaktu sa drogom.

Državni sekretar je kazao i da je više od 1.700 ljudi na terapijama za odvikavanje od droge na 25 mesta u Srbiji.

Direktorka Instituta Tanja Knežević je navela da je u četiri regionalna centra za lečenje zavisnika od droge od marta prošle godine do juna ove godine lečeno 1.057 pacijenata.

Problem je, međutim, dug vremenski period konzumiranja droge do početka lečenja, dodala je ona.

„Više od deset godina prođe od prvog eksperimentisanja sa drogom, koje se događa najčešće u 17. godini, do lečenja, u 30. godini života“, navela je Knežević.

Direktorka Kancelarije UNICEF za Srbiju Judita Rajhenberg je rekla da u svetu više od 210 miliona ljudi konzumira drogu, a više od 200.000 godišnje umire od toga.

„U Evropi je registrovano više od dva miliona narkomana, ali podvlačim da govorim o registrovanim, što znači da ih je realno mnogo više“, istakla je one.

Rajhenberg je kazala i da je zavisnost od droge izlečiva bolest, a ne krivično delo.

Zamenik direktora policije MUP-a Branislav Mitrović je istakao da se sve opštine u Srbiji suočavaju sa problemima sa drogom između ostalog i zato što je „Srbija kolateralna šteta tranzita droge“.

„Školski policajci su otkrili veliki broj sitnih dilera droge, koji su veoma opasni i zbog toga ćemo povećavati broj tih policajaca. Pored represivnih radimo mnogo i na preventivnim merama u rešavanju problema u toj oblasti“, kazao je Mitrović.

On je najavio i otvaranje uprave na regionalnom nivou koja će koordinisano rešavati problema sa preprodajom i konzumiranjem droge.

Vlada Srbije je u februaru 2009. usvojila Strategiju za borbu protiv droga, a Skupština u decembru 2010. Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji uređuje uslove za proizvodnju i promet kontrolisanih psihoaktivnih supstanci.

U Institutu za javno zdravlje Srbije danas je najavljeno obeležavanje 26. juna, Svetskog dana borbe protiv droge, čiji je ovogodišnji slogan „Globalna akcija-zdravo okruženje bez droga“.

Kako je objasnio jedan od predavača, poznati alkoholog dr Petar Nastasić, mladi od 16 do 22 godine predstavljaju „najveći inkubator“ za alkoholizam.
- Srbija do sada nije imala nikakvu strategiju za borbu protiv zloupotrebe alkohola i alkoholizma. Mi smo završili Nacrt nacionalne strategije za borbu protiv alkoholizma, koja se naslanja na Akcioni plan Evropske unije od 2012. do 2020. godine. Strategija pre svega podrazumeva unapređenje zdravstvene službe koja treba da se redefiniše i istovremeno da se oformi veći broj vanbolničkih institucija. Strategija obuhvata niz sistemskih mera, a jedna od njih je izrada vodiča i smernica za rano otkrivanje i lečenje zavisnosti od alkohola – naglašava Nastasić.
Istovremeno, u Srbiji nije urađeno nijedno ozbiljnije istraživanje vezano za patološko kockanje, a lečenje ove bolesti zavisnosti je prepušteno pojedincima.
- Do pre 20 godina patološko kockanje gotovo da nije postojalo ili je bilo na marginama, ali sada je sve više zastupljeno. Stanovništvo razvijenih zemalja se više kocka, ali su kod nas maloletnici zastupljeniji. Iza svega stoji država, koja je u tome videla značajan izvor prihoda. Ali, političari nisu bili svesni druge strane medalje, porodičnih priča, dugova i razvoda. Kockar uništi dve generacije pre sebe i dve generacije iza sebe – naglašava vodeći hrvatski stručnjak za patološko kockanje dr Zoran Zoričić. Problem je uočen tek kada je jedan kockar koji je bio u dugovima ubio dvojicu radnika obezbeđenja kockarnice. Procenjuje se da bar 40 odsto kockara razmišlja o suicidu ili ga i počini – kaže vodeći hrvatski stručnjak za patološko kockanje dr Zoran Zoričić.
A. Ivanišević

„Navučeni“ na igrice traže spas

Alarmantno – Psihijatri upozoravaju da je kod zavisnosti od igrica najopasnije to što ove osobe mogu godinama da budu nesvesne da imaju problem. U međuvremenu zapostave obaveze, ne viđaju prijatelje i gube dodir sa realnošću

Sve više građana traži pomoć stručnjaka u borbi protiv zavisnosti od video-igrica i interneta, pa privatne bolnice u Novom Sadu, osim lečenja narkomanije, alkoholizma i kocke, nude i ovakve programe pomoći pacijentima. Stručnjaci upozoravaju da zavisnici najčešće uopšte nisu svesni da imaju problem, pa i ne shvataju da su u međuvremenu izgubili dodir sa realnošću i da su zapostavili posao, učenje, prijatelje i partnere.

Koliko je zavisnost od video-igrica opasna ukazuju psihijatri, ali i potresna svedočenja onih koje su uzele pod svoje ove opsesije modernog društva.

Zamena za drogu

Pojedine igraonice u Novom Sadu broje i 50.000 virtuelnih korisnika, različitih generacija, od dece do zrelih osoba.

Direktor Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti „Vita“ Milan Vlaisavljević upozorava da u ovim slučajevima ljudi sebi najteže priznaju da imaju problem.

- Iskustva pokazuju da je sve ono što je dalje od teške zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, poput heroina, teže prepoznatljivo i ljudi obično misle da nije alarmantno. Često se ovakvi, sekundarni oblici zavisnosti, javljaju uz neku primarnu patologiju, poput kocke ili droge. Ispod cele te slike je u stvari beg od realnosti, a u centralnom nervnom sistemu javlja se uzbuđenje koje se javlja i kod zavisnika od psihoaktivnih supstanci, samo što su kod njih posledice daleko uočljivije i teže. Često je slučaj da nekadašnji zavisnici od kocke ili nekog drugog predmeta zavisnosti sada to zamene sa zavisnošću od igrica i interneta – upozorava Milan Vlaisavljević

Dvadesetosmogodišnja Novosađanka Sonja M. ispričala nam je da joj je ova vrsta zavisnosti gotovo upropastila život, a njena opsednutost video-igrama trajala je nekoliko godina.

- Ljudi pomisle „daj, ko može da bude zavisan od video-igrica!“ Tako sam mislila i ja, ali sam u jednom trenutku shvatila da igram igrice bukvalno ceo dan i da je to tako trajalo nekoliko godina. Nisam odlazila na fakultet, nisam se družila, nisam pričala sa verenikom, retko bih jela, a nisam ni spavala kako treba da bih imala što više vremena da se igram – priča danas svršena studentkinja informatike.

Neurotično stanje

Kako nam je ispričala, pomoć je potražila tek pošto joj je verenik rekao da je napušta.

- On je pokušavao da mi kaže da to nije normalno, da je sve otišlo predaleko, ali ja prosto nisam slušala. Iskreno, kada bi on nešto i pričao, ja sam praktično cupkala nogom, bila u nekom neurotičnom stanju i jedva čekala da ponovo igram. U prvom momentu nisam shvatila šta govori, ali onda su mi pažnju skrenuli i prijatelji. Konačno sam shvatila i sama da imam problem i potražila pomoć. Tek onda je stigla i podrška od verenika – zaključuje Sonja.

Sava Nikić