Brojne zablude o narkomaniji i dalje prisutne

Komparativno istraživanje o informisanosti i stavovima roditelja o narkomaniji, koje je sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti «Vita» iz Novog Sada tokom oktobra i novembra 2010. godine na uzorku od 810 roditelja školske dece uzrasta od 12 do 19 godina na teritoriji Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, potvrdilo je da su brojna pogrešno ukorenjena verovanja o ovom problemu i dalje prisutna u značajnoj meri.

Dostupnost droge u savremenom društvu najveći je generator širenja narkomanije, a najrizičnija uzrasna grupa su tinejdžeri od 12 do 17 godina, kada se i dešava više od  2/3 prvih kontakata sa drogom. U tom periodu posebno je izražena radoznalost da se probaju i istraže nova iskustva, kao i potreba da se bude prihvaćen u društvu, što detetu povećava rizik od  pogrešnog izbora. Zato je od presudnog značaja njihova pravovremena informisanost i pripremljenost. Roditelji su ti koji bi trebali biti najzainteresovaniji da tako i bude.

 

Prema rečima Milana Vlaisavljevića, autora projekta i direktora bolnice «Vita», dobijeni rezultati pozivaju na oprez i odlučnije angažovanje celokupnog društva jer postojeći rizici negativnih trendova širenja problema nisu umanjeni. Dobar početak mogli bi biti rezultati koji ukazuju da je narkomanija sve manje tabu tema u porodicama i da raste svest o narkomaniji kao opštem riziku odrastanja u savremenom društvu.

Istraživanje bolnice «Vita» pokazalo je da čak 69 odsto ispitanih roditelja u Srbiji smatra da je dovoljno informisano o problemu narkomanije, što ujedno govori i o nivou zainteresovanosti za ovu temu. Ispitani roditelji u 67 odsto slučajeva uspevaju da prepoznaju jasne pokazatelje zloupotrebe droga. U skladu sa tim, ohrabruje i podatak da narkomanija više nije tabu tema u većini porodica u Srbiji, što potvrđuje podatak da 86 odsto roditelja sa svojim tinejdžerima ima aktivnu komunikaciju na ovu temu. Dobra vest je i da bi 79 odsto roditelja potražilo stručnu pomoć u slučaju da primete problem kod deteta. Oprez je prisutan i u činjenici da bi 80 odsto ispitanih roditelja branilo svom detetu kontakt sa nekim ko zloupotrebljava droge.

Što se tiče relevantnosti informacija koje roditelji poseduju, istraživanje pokazuje da su kod roditelja i dalje u velikoj meri prisutne neke od osnovnih predrasuda o narkomaniji. Na to prvenstveno ukazuje rezultat da tek 57 odsto smatra da se problem ne dešava samo nekom drugom, tj. da nisu potrebne neke posebne predispozicije da bi se problem narkomanije pojavio. Svaki drugi roditelj (50 odsto) smatra da narkomanija uopšte i nije bolest, nego problem slabe volje, nečijeg izbora, razmaženosti i hira.

- Posledice ovakvog stava u slučaju pojave problema najčešće jeste neadekvatan pristup rešavanju problema, što dovodi do gubitka vremena i brojnih bezuspešnih pokušaja lečenja – objašnjava Vlaisavljević.

Zatim, svega 44 odsto onih koji ne prave razliku između „lakih i teških“ droga, tj. onih koji su svesni da svaka droga izaziva zavisnost. Nejasan stav po ovom pitanju, ili opravdavanje takvih podela u praksi roditelje najčešće čini podložnijim manipulacijama i „gledanjem kroz prste“, što može da značajno poveća rizik od razvoja problema

Među tipične predrasude spada i razmišljanje da je narkomanija neizlečiva. Istraživanje «Vite» pokazuje da samo 44 odsto roditelja u Srbiji smatra da je narkomanija izlečiva. Predrasude na ovom nivou, produžavaju momenat odluke onima kojima se problem desio da krenu sa lečenjem, a kasnije otežava i resocijalizaciju, ako društvo ne prihvata, tj. ne veruje u mogućnost nečijeg povratka u normalne životne tokove.

Takođe, informacije koje roditelji poseduju im neće pomoći u značajnijoj meri da prepoznaju neke od osnovnih pribora za zloupotrebu marihuane (svega 27 odsto prepoznaje) i heroina (svega 19 odsto).

Što se tiče izvora informisanja, roditelji se ubedljivo najviše informišu o narkomaniji putem medija (52 odsto), a 23 odsto njih izvor informacija nalazi među prijateljima. Iznenađuje veoma nizak procenat informisanja od strane lekara, svega u 11 odsto slučajeva i škole, svega 3 odsto.

SITUACIJA U REGIONU

Prema istraživanju bolnice «Vita», roditelji iz Srbije i Crne Gore značajno su više zainteresovani za problem narkomanije (Srbija 69 odsto, Crna Gora 74 odsto) u odnosu na roditelje iz Bosne i Hercegovine (55 odsto). Opšta zainteresovanost za problem direktno utiče i na nivo informisanosti, pa tako ne iznenađuje podatak da nivo informisanosti ispitanih roditelja u Bosni i Hercegovini u određenoj meri niži u odnosu na ispitanike iz  Srbije i Crne  Gore. U tom pogledu najdrastičnija odstupanja roditelja iz BiH primećena su u slabijem prepoznavanju  pokazatelja zloupotrebe droge, kao i kroz podatak da velika većina smatra da je narkomanija neizlečiva.

Istraživanje je pokazalo da roditelji u Crnoj Gori najmanje doživljavaju narkomaniju kao bolest (samo 44 odsto), a više kao slabost volje, razmaženost ili hir. Istovremeno, roditelji u Crnoj Gori imaju najrazvijeniju svest o tome da narkomanija može svakom da se desi (67 odsto), dok su rezultati u Srbiji i BiH dosta niži (57 i 58 odsto). Kada je Srbija u pitanju, nisu primećena značajnija odstupanja u odnosu na okruženje.

Utisak je da bi zdravstveni i obrazovni sistem trebalo više da se nametnu i imaju značajniju ulogu u prenošenju osnovnih i relevantnih informacija o problemu narkomanije (više od postojećih osam i četiri odsto). Svakako, zanačajna je i podrška medija, koji su se u istraživanju pokazali kao najsnažniji kanal za prenos informacija o narkomaniji.

Rezultati komparativnog istraživanja odnosa srednjoškolaca u Srbiji, BiH i Crnoj Gori prema alkoholu, drogama, pušenju i kocki

Rizični oblici ponašanja mladih u regionu

Alarmantan je podatak da je 81 odsto ispitanih srednjoškolaca u Srbiji i Crnoj Gori, odnosno 76 odsto u BiH do svoje 17 godine pilo alkohol, pri čemu je njih 73 odsto u Srbiji (60 odsto u BiH i 55 odsto u Crnoj Gori) navelo konzumiranje alkohola kao uobičajenu aktivnost koju najčešće upražnjavaju prilikom izlazaka u grad i druženja. – pokazuju rezultati komparativnog istraživanja koje je sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti Vita iz Novog Sada na uzorku od 914 srednjoškolaca, prosečne starosti 17 godina iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovne. Cilj istraživanja je da se utvrdi nivo razvijenosti rizičnih oblika ponašanja mladih u regionu u okviru četiri fenomena: zloupotreba alkohola, pušenja, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i kockanja.

- Rezultati istraživanja su pokazali da su u značajnoj meri prisutni rizični oblici ponašanja mladih pre svega u delu zloupotrebe alkohola i pušenja, a zatim i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i kockanja, kao i to da su rizični oblici ponašanja kod srednjoškolaca u Srbiji nešto izraženiji u odnosu na ispitanike iz BiH i Crne Gore – rekao je Milan Vlaisavljević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Vita i autor projekta.

PUŠENJE I SREDNJOŠKOLCI

Uprkos zakonu o zabrani prodaje cigareta maloletnim licima, svaki drugi ispitani srednjoškolac (Srbija 48 odsto, Crna Gora 53 odsto, BiH 52 odsto) je probao cigarete, od čega je njih 56 odsto u Srbiji nastavilo redovno da puši (više puta nedeljno ili svakodnevno), dok je u BiH taj procenat 30 odsto, a u Crnoj Gori nešto niži i iznosi 23 odsto. U Crnoj Gori je više zastupljen model povremeno konzumiranje cigareta, odnosno u posebnim prilikama i to u 40 odsto slučajeva. U sve tri države 67 odsto srednjoškolaca navodi da u svojoj porodici imaju nekoga ko puši cigarete.

IGRE NA SREĆU I SREDNJOŠKOLCI

U Srbiji 29 odsto srednjoškolaca igra igre na sreću, u odnosu na 18 odsto njiihovih roditelja. U BiH je ta razlika još izraženija, deca 27 odsto a roditelji 10 odsto, dok u Crnoj Gori roditelji upražnjavaju igre na sreću za šest odsto više u odnosu na njihovu decu. Istraživanje bolnice Vita dalje pokazuje da od srednjoškolaca koji igraju igre na sreću, njih 33 odsto u Srbiji to čini najmanje jednom nedeljno, u Crnoj Gori 27 odsto, a u BiH 22,5 odsto.

I pored zakonske regulative, čak 72,7 odsto srednjoškolaca u BiH, 71 odsto u Crnoj Gori i 48,5 odsto u Srbiji navodi kladionice kao najdominantniji oblik igara koji upražnjavaju. Potom sledi loto/bingo sa 32 odsto u BiH, 26 odsto u Srbiji i 20 odsto u Crnoj Gori, dok su u značajnoj meri u Srbiji zastupljeni i poker aparati 12,3 odsto i rulet 10,7 odsto, za razliku od BiH i Crne Gore gde su pomenute igre na sreću zastuljene u procentima od 0,7 do 7 odsto.

ALKOHOL I SREDNJOŠKOLCI

Alarmantan je podatak da je 81 odsto dece u Srbiji i Crnoj Gori, odnosno 76 odsto dece u BiH do svoje 17 godine konzumiralo alkohol, pri čemu je njih 68 odsto u Srbiji i Crnoj Gori i svaki drugi u BiH imalo iskustvo pijanstva.

U sve tri države čak 80 do 90 odsto mladih navodi druženje i izlaske u grad kao prilike u kojima najčešće konzumiraju alkohol. Pored navedenih rezultata, podatak da je u poslednjih nekoliko nedelja 73 odsto srednjoškolaca u Srbiji, 60 odsto u BiH i 55 odsto u Crnoj Gori zloupotrebljavalo alkohol, pokazuje da zloupotreba alkohola među srednjoškolcima nije neuobičajen i poseban događaj.

DROGA I SREDNJOŠKOLCI

Srednjoškolci u Srbiji su u većoj meri okruženi drogom u odnosu na njihove vršnjake u BiH i Crnoj Gori. Na to ukazuju podaci da 41 odsto ispitane dece od 17 godina u Srbiji poznaje nekoga u svom neposrednom okruženju ko konzumira droge, dok je taj procenat u Crnoj Gori 38 odsto, a u BiH 24 odsto, kao i to da 31 odsto ispitanika iz Srbije zna gde ili od koga može da se nabavi droga (27 odsto u Crnoj Gori i 19,6 odsto u BiH). Sa druge strane kao najdominantnija zabluda prisutna kod ispitnih srednjoškolaca u Crnoj Gori (64%) i Srbiji (58,3 %) i dalje jeste podela na “lake” i “teške” droge. Najrealniji stav po tom pitanju imaju srednjoškolci iz BiH gde je ova zabluda prisutna kod 39 odsto ispitanika.

- Neadekvatan stav po ovom pitanju dovodi do smanjene kritičnosti prema psihoaktivnim supstancama i samim tim većeg rizika od njihove zloupotrebe – obrazlaže Milan Vlaisavljević.

Ono što dodatno zabrinjava jesu rezultati istraživanja koji ukazuju na nezainteresovanost srednjoškolaca za temu bolesti zavisnosti koja je prisutna u odgovorima kod 31 odsto ispitanika u BiH i Crnoj Gori i čak 38 odsto ispitanih  srednjoškolaca u Srbiji.

- Ako znamo da je prevencija najefikasniji način borbe, ovakvi stavovi mladih mnogu da upućuju na nedovoljan broj kvalitetnih programa prevencije koji bi na adekvatan način animirali i propremili mlade na neke od najvećih rizika i izazova odrastanja u savremenom društvu – dodaje Vlaisavljević.